Свет
"Дан увече" о Минхенској конференцији: Лаку ноћ, НАТО
О Минхенској безбедносној конференцији која је почела данас у емисији на телевизији РТ Балкан говорили су дипломата Зоран Миливојевић и филозоф из Института за политичке студије Александар Лукић
Минхенска безбедносна конференција, 61. по реду почела је данас, а главни утисак је говор потпредседника Сједињених Америчких Држава Џеј Ди Венса који је у говору поручио да "Европа мора да одлучи за шта се бори, а не само против чега и да не убија демократију код куће цензуром и политичким манипулацијама изборне воље сопственог народа". Скрајнутој Европи све је јасније да ће се безбедносна ситуација читавог света, све је вероватније, разрешити без њих, а на релацији Русија – Америка.
Године су показале да је један од најважнијих тренутака Минхенске безбедносне конференције био говор председника Русије Владимира Путина 2007. године, који је тада причао о мултиполарном свету. Данас, та визија није само политичка апстракција, већ реалност. Минхенска конференција показаће какво је место НАТО и Европске уније у таквом свету, хоће ли преживети или лагано одумирати?
О одјецима првог дана Минхенске конференције у емисији "Дан увече" говорили су дипломата Зоран Миливојевић и филозоф из Института за политичке студије Александар Лукић.
Лукић је истакао да је "упечатљиво је да је Венс рекао да демократија не може да се брани цензуром".
"То се односи и на претње да се Илону Маску забрани да делује. У Европи се забрањују медији, а говори се о слободи медија. То говоре и Трамп и Србија и Русија. Неки медији се прогласе да нису медији, да су пропаганда. То се ради и код нас, радило се и 1999. када је ракетиран РТС. Говорило се да то није медиј, него пропагандисти Милошевића", истакао је Лукић и додао да им је потпредседник САД рекао да "елите игноришу вољу народа".
Миливојевић је указао да је излагање Венса прва геополитичка промоција нове спољнополитичке доктрине Вашингтона.
"То је та идеолошко политичка промена која руши неолиберални концепт. Венс алудира на Немачку на став према АФД. Некога ко има 20 одсто у држави не можете игнорисати. Помињао је и случај Румуније где се не уважава воља народа. Европа је не само затечена, него мора и да се прилагођава где ће, шта ће. Једна нова идеологија долази из САД", истакао је Миливојевић и подсетио на речи Марка Рубија по повратку из Панаме, да је "свет мултиполаран".
Додао је да "ће Минхен бити запамћен, да се свет мења".
"Није Трамп узрок него последица. Америка више не може да трпи нешто неприродно. Суштина је у промени друштва, а уз и политике", подвукао је.
Лукић је истакао да у "Европској унији велики играчи које је поставила дубока америчка држава нису схватили да је сад дошло до промене".
"Не као у првом Трамповом мандату, он тад није имао људе. Европа је под утицајем сада пораженог Вашингтона кренула у причу око Украјине. Трамп мора да се избори са људима дубоке државе који су у у САД и свуда по свету. Сада се открива шта се све дешавало. У Немачкој и Француској су ти пипци дубоке државе највећи", рекао је Лукић.
Саговорници су сагласни да је послата порука Немачкој тиме што Венс није хтео да се састане са канцеларом техничке владе Олафом Шолцом.
"Да бисте мењали ЕУ морате мењати Немачку, и Француску уз њу. Подршку САД имају странке које заступају суверенистичку политику, а то је десница. Глобални играчи су Пекинг, Москва и Вашингтон, биће и Индија. А Европа је инструмент, а не глобални играч", јасан је Миливојевић.
Лукић сматра да се није срео са Шолцом и тако "показао да неко други треба да води Немачку".
"Каква је то демократија када се плашите да влада неко ко има највише гласова? Ако их има Ле Пенова, нека влада. Код нас су такав пример Црна Гора и Македоније. Обе су у НАТО, а референдум о НАТО је у Македонији пропао, а у Црној Гори није ни одржан", објаснио је Лукић.
Дипломата Миливојевић сматра да је "пала изолација Русије када је реч о глобалном Западу" и додао да "нема Европе као континента без Русије"
Лукић је анализирао да се иде ка "тихом иступању САД из НАТО".
"Формирају се поморски савези САД, Велике Британије и Аустралије, акценат се ставља на Пацифик. Сматрају да је приоритет Пацифик, да је противник Кина, а не Русија. Зато Трампу не одговара ратоборна политика ЕУ која све снаге окреће ка Русији. НАТО ће бити знатно мање снаге. НАТО нема будућност, трансформисаће се у нешто друго. Како? Видећемо", тврди Лукић.
Миливојевић је навео да "ако се Вашингтон договори са Москвом, то ће подразумевати да Русија задовољи своје интересе".
"И онда Русија више није опасност за Европу. У том контексту је бесмислена прича да ће Русија напасти Европу, ако се договоре то је бесмислено. САД не рачуна на НАТО у опасности са Кином. Русија је победник у овом рату, на овај или онај начин. У војном смислу нема НАТО-а без САД", истакао је дипломата.
Лукић се надовезао да је НАТО конципиран да се брани од Русије, ако те опасаности нема, чему онда НАТО.
"Можда ће решење бити да Украјина нестане, да се неки мали делови дају Пољској и Румунији, не би се бунила Русија, а не би ни САД ако би добиле Гренланд. Можда ће неке државе нестати. Све се своди на договор три велика лидера - Путина- Трампа и Сија", навео је.
Миливојевић сматра да се "на сцену браћа промена граница, али путем договора не рата".
"Руси немају ништа против да се Галиција или Буковина врате Пољској", навео је.
Додао је да ће Владимир Зеленски бити за столом, током преговора о прекиду сукоба у Украјини, само из формалних разлога, да ће Русија добити територијалне концесије и да неће бити НАТО-а у Украјини.
"Да није тако не би Путин и Трамп разговарали. У Кијеву неће бити антируски режим. Не ни било преговора да Русија није сложила своју причу", сматра Миливојевић и додаје да је "и Европска унија изгубила".
Лукић је мишљења да неће бити рата са Кином, у војном смислу, "то ће пре бити на бази царина, економски рат". Он је такође прогнозирао да Европска унија нема будућност.
Саговорници су се сложили да је Венс јасно послао поруку да САД нема намеру да финансира одбрану Европе, већ то треба да раде сами.
