Свет
Венс покушао да увезе МАГА у Европу, па наљутио Шолца
Потпредседник САД Џеј Ди Венс позвао је и Шолца и Мерца да сруше "ватрену линију" постављену после Другог светског рата и први пут уђу у владајућу коалицију са АфД-ом
У свом првом међународном говору у улози потпредседника САД, који су западни медији окарактерисали као покушај извоза МАГА политике у Европу, Џеј Ди Венс упутио је оштре критике на адресу европских центристичких политичара.
Пошто их је позвао да уступе место десници која јача широм Европе, а коју су до сада покушавали да држе подаље од власти, састао се са Алис Вајдел, лидером Алтернативе за Немачку (АфД). Тако је Венс постао и највиши амерички званичник који је разговарао са представницима ове прокажене странке.
Како пише "Вашингтон пост", Венс се такође састао с лидерима друге две главне немачке партије ЦДУ и СДП, које се боре за превласт пред изборе 23. фебруара, а на којима АфД покушава да сруши табу, односно "ватрену линију" постављену после Другог светског рата, и први пут уђе у владајућу коалицију.
Детаљи састанка још увек нису познати, али ритам тих разговора Венс је дао у свом говору на Минхенској безбедносној конференцији, оштро критикујући европске лидере због тога што игноришу вољу својих бирача. Како пише "Вашингтон пост", потпредседник Америке је изненадио европске лидере јер готово да није поменуо Украјину, иако је сукоб са Русијом доминантна тема на глобалној безбедносној конференцији у Минхену.
Уместо тога, критиковао је европске савезнике због тога што манипулишу вољом бирача под изговором заштите миграната и борбе против руског утицаја.
Спочитао је Румунији то што је њен Уставни суд поништио председничке изборе у децембру, јер су се, наводно, појавили докази да је руска пропаганда помогла десничарском кандидату Калину Ђорђеску да добије подршку. Испоставило се, наиме, да прсте није умешала Русија, већ да је кампању финансирала владајућа Национално-либерална странка, верујући да ће Ђорђеску бити супарник кога ће лакше победити. Потом је та иста странка подржала поништавање избора и хранила причу о руском утицају.
На мети Џеј Ди Венса је и Британија, јер су тамошње власти процесуирале активисткињу због "тихог молитвеног протеста" испред клинике за абортус, која је мирно и без видљивих знакова протеста стајала у зони у којој су демонстрације забрањене. Али без обзира што реч није изговорила, британске власти су сматрале да крши законе о јавном реду.
Венс је повезивао немачку прошлу мигрантску политику с инцидентом у Минхену од четвртка, када је 24-годишњи Авганистанац намерно аутом ударио радничке демонстранте, повредивши 30 особа.
"Овде у Минхену чуо сам много о томе од чега се Европа брани. Али оно што ми је мање јасно – а свакако и многим европским грађанима – јесте за шта се тачно борите? Ако бежите од сопствених бирача, Америка вам не може помоћи", додао је.
Иако нема званичних саопштења о томе како су прошли састанци са потпредседником САД, о томе се може прочитати између редова, тачније између објава на мрежама.
АфД, ако је судећи по објави на Фејсбуку, једини су који звучи задовољно:
"Амерички потпредседник Џеј Ди Венс позива на укидање 'ватрене линије'. Чак је и Трампова администрација препознала да се миграција може преокренути само уз АфД. Мерц сада мора показати да заиста жели да оконча смртоносну мигрантску кризу. Зато - АфД".
Међутим, актуелни канцелар Олаф Шолц није тако добро расположен. Поручио је да посвећеност слогану "Никад више" није спојива са подршком АфД-у.
"Зато нећемо прихватити да се спољашњи актери уплићу у нашу демократију, изборе и процесе обликовања јавног мњења у корист ове партије. То се не ради, поготову не међу пријатељима и савезницима и ми то одлучно одбацујемо. О томе како ће се развијати наша демократија одлучујемо ми сами", поручио је Шолц.
Лидер Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Фридрих Мерц, којем истраживачи јавног мњења дају највеће шансе за Шолцовог наследника, јавио се како би демантовао Венсову опаску да се у Немачкој не поштује слобода говора. Напротив, Немачка је, каже Мерц, непоколебљиви бранилац слободе говора, земља у којој само "лажне вести и говор мржње и даље подлежу законским ограничењима".
