У сукобу у Украјини не гину руски цивили, изјавила је висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас на Минхенској безбедносној конференцији.
"Што се тиче Русије и Украјине, знате, разлика је у томе што руски цивили не умиру. Односно, не гину руска деца и жене. Умиру војници на страној територији", казала је Каласова.
Осим тога, Каласова је позвала на прерасподелу ресурса ЕУ како би се наставила помоћ Кијеву.
Како је раније известио специјални изасланик Министарства спољних послова Русије за злочине кијевског режима Родион Мирошник, само у 2024. години у ударима украјинских оружаних снага повређено је 4.398 руских цивила, док је 785 убијено.
Он је посебно истакао да је међу погинулима било 50 деце. За само недељу дана, од 3. до 9. фебруара, погинуло је шест особа, а још 68 повређено.
Истражни комитет Русије је 14. фебруара отворио кривични поступак против украјинских војника за убиство цивила у селу Николајево-Дарино у Курској области.
Злочини су почињени између августа и децембра 2024. године, а евакуисани становници сведочили су о смрти седам особа, укључујући оне које су убили дронови и оне који су живи спаљени у својим домовима.
Раније је саопштено да су скоро сви мушкарци у селу убијени.
Подсетимо да је украјинска војска 27. јула 2014. године извршила артиљеријски удар на Горловку у ДНР, када је на десетине цивила повређено, а 13 особа погинуло. Међу њима је била и 23-годишња Кристина Жук са десетомесечном ћерком Киром.
Представница ДНР у Москви Олга Макејева навела је да је од 2014. у Донбасу, Новорусији и другим регионима Русије убијено 355 деце.
Са друге стране, Запад чак и тему деце користи лицемерно и зарад испуњења сопствених интереса, те смо видели на који начин се пише, однсно не пише о убиствима палестинске деце у Гази.
Да све жртве за Запад нису исте, говори и бомбардовање Југославије 1999, када је убијено 2.500 људи, међу којима најмање 79 деце, док је употреба забрањене муниције са осиромашеним уранијумом изазвала тешке последице по здравље становништва, а цела земља претрпела страшна разарања. И на ове, српске жртве, европски званичници најчешће гледају као на људе који "не умиру", односно једноставно не постоје.