Венсова лекција Европљанима о демократији и безбедности: Ко су унутрашњи непријатељи?

Било је и раније звезда на конференцијама о безбедности у Минхену, тако је руски председник Владимир Путин 2007. учтиво али оштро критиковао необузданост Запада у кршењу основних принципа међународних односа, игнорисању легитимних интереса других земаља и упозоравао да тако не иде. Иако је многе изненадио, западна елита је то, ипак, доживела као критику супарника са стране, од којег није ни очекивала комплименте, оценио је некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић.

Како је истакао, непуне две деценије касније, критика је дошла изнутра, може се рећи, од највишег представника земље водећег савезника и заштитника Eвропе - од новог потпредседника, а могуће и од будућег председника, САД, Џеј Ди Венса.

"Мора бити да је лекција највишег госта с оне стране Атлантика била далеко непријатнија и болна и то како за високе европске представнике, тако и за немачке домаћине. Ни врло учтив тон, па и самокритичне ноте у говору госта, нису били довољни да ублаже јасноћу и критичких порука и понуда Венса. Другачије није ни могло бити кад се већи део критике односио на понос Европе – демократију и заједничке вредности. Али, не на демократију у свакодневном говору, у реторици, већ у животној пракси", наводи Јовановић.

Џеј Ди Венс одржао лекцију у Минхену: Највећа безбедносна криза Европе је страх од свог народа

Он наглашава да се Венс посебно дотакао праксе комесарског естаблишмента ЕУ, што ће рећи, одвојености од народа и непоштовања његове воље.

Према његовим речима, у суштини, то је била критика повелике отуђености целе европске политичке елите од народа коме једино треба да служи и одговара, те иако се није служио писаним текстом или белешкама, Венс је врло систематизовано, потанко и надахнуто побројао подужу листу уверљивих илустрација својих критичких оцена.

"Тешко да је икоме промакла Венсова оцена судског поништавања председничких избора у Румунији, због наводног мешања Русије употребом друштвених медија и да би, ако се ништа не промени, слично могло да се деси и Немачкој чији су избори на прагу. Венс је реторички питао колико је јака демократија ако се боји да може бити срушена са пар стотина хиљада долара", подсећа Јовановић.

Како додаје, организаторима Минхенске конференције је замерио што су забранили да на њој своје ставове изнесу и представници левих и десних партија које имају значајну подршку међу грађанима сматрајући и то слабошћу а не одбраном демократије.

Јовановић истиче да је Венс потврдио опредељење САД да се, што пре, дође до рационалног решења за сукоб Украјини, те је поновио и познат став Трампа да Европа свакако мора повећати улагања у сопствену безбедност и ојачати своју улогу.

Председник Думе: Учесници Минхенске конференције нису били спремни да чују истину о себи

"Када се говори о безбедности, Венс је навео да се обично мисли на претње споља иако Трампова администрација сматра да су унутрашње претње важније од претњи Русије, Кине или било кога другог. Те унутрашње претње Венс види у удаљавању Европе од неких фундаменталних демократских вредности. У том смислу, поменуо је ограничења слободе говора, цензуру медија за масовно комуницирање, непоштовање различитости мишљења", прецизирао је Јовановић, и подсетио да је Венс истакао да како би Европа била јача и безбеднија мора бити свесна које вредности брани, од кога их брани и какву визију има пред собом.

Према његовим речима, велики проблем Европе и Америке представља масовна миграција која је погрешно охрабривана деценијама што оставља трагове на цивилизацији и узима свој данак, поред осталог, и у инцидентима какав се управо догодио у Немачкој.  

"У говору који је био све осим још једно стандардно обраћање, Венс је рекао да се демократија не мери ни зградама у мермеру нити модерним хотелима, колико демократским вредностима у којима се свакодневно живи. Нема сумње да ће говор Венса у Минхену бити предмет пажљивих анализа, не само у престоницама чланица ЕУ и НАТО, којима је превасходно намењен, већ у нечланицама широм света", закључио је Јовановић.