О европској војсци је било речи у више наврата у скорије време, а ову тему је сада потегнуо и Владимир Зеленски. У међувремену, Кир Стармер отворено машта о британским војницима у Украјини, а Макрон сазива хитне састанке о будућности прокси рата Запада. Поставља се питање: може ли Европа да подигне војску која би могла да стане раме уз раме са НАТО-ом? Хоће ли Брисел – уз Велику Британију – успети да саботира Трампове мировне иницијативе?
О овим, али и многим другим темама у емисији "Дан увече" на телевизији РТ Балкан говорили су историчар и виши научни сарадник Института за савремену историју Горан Милорадовић и политиколог и научни сарадник са Института за европске студије Стеван Гајић.
Говорећи о томе зашто се баш сада покреће питање европске војске и чему би она уопште могла да служи, Стеван Гајић наводи да ова идеја није нова, али да би она у пракси значила крај НАТО.
"Мислим да се крећемо према томе. Првих пар недеља Трамповог новог мандата су протекле тако да је апсолутно разваљена евроатлантска конекција и видимо једну пукотину која се одразила у оном историјском плачу директора Минхенског безбедносног форума. То је један од оних момената које после памтимо у историји", оцењује Гајић и додаје да садашња Европска комисија реагује у паници и да они немају план Б, немају план за могућност да Украјина не победи и да се Русија не растури.
Овај крах Колективног запада, истиче Гајић, на територији источне Европе, виде и као свој пораз.
На питање да ли је ово најгори моменат за формирање европске војске и да ли је постојао моменат који је можда био бољи за тако нешто или такав моменат не долази у обзир, Горан Милорадовић истиче да та идеја сама по себи показује одсуство самопоуздања код европских лидера и они траже на кога би се ослонили. Оцењује да тако шаролике војске могу да се формирају, само ако имају једног хегемона и наводи да је реч о последњој идеји пред распад НАТО-а.
Гајић је је подсетио да је Џеј Ди Венс објавио крај старе политике на Минхенској безбедносној конференцији и додаје да је Трамп рекао да Украјина неће бити у НАТО, али и да Украјине можда неће бити уопште. Стара екипа ЕУ, која је све уложила у Украјину, оцењује, покушава да пронађе неку алтернативу. Истакао је да је његов говор по значају као и Путинов из 2007.
Милорадовић, говорећи о истраживањима који говоре да је популација омекшала и да не би ратовала, оцењује да би сви ратовали, али туђим рукама и додаје да је на хиљаде Пољака изгинуло у Украјини. Милорадовић оцењује да је однос Русије и Пољске, сличан односу Србије и Хрватске.
Објашњавајући зашто је Пољска толико уздржана када је реч о слању трупа, Гајић истиче да је то зато што им је јасно да би непосредније мешање Пољске значило уништење за ту земљу, додајући да постоји подељеност вишеградске четворке, и да је Мађарска у Србима видела некога на кога може да се ослони.
Оцењује и да је мађарски премијер Виктор Орбан је схватио, као мађарски националиста, да је свака конфронтација са Русима имала за исход руске трупе у Будимпешти.
Упитан о односима званичног Брисела и НАТО-а, Милорадовић каже да се појава пукотина осетила раније и да са нестанком Варшавског пакта нестала је права опасност и онда су се могле нудити разноразне интерпретације и алтернативе, без неке нарочите одговорности, јер права опасност није постојала.
Оцењује и да је крај опасности проблем за јединство Запада.