Паника Европљана и хитан самит у Паризу: Посвађали се и пре него што је почео састанак

На позив француског председника Емануела Макрона у Паризу је одржан хитан састанак лидера Европске уније о Украјини, након што је Европа заобиђена у преговорима Вашингтона и Москве о овом питању.

Суштински спор је био око тога да ли послати трупе у Украјину ако постоји споразум о окончању сукоба.

Сукоб међу њима почео је и пре него што су званичници стигли у Јелисејску палату и то због супротних ставова о овом питању.

Пољска и Шпанија саопштиле су да нису за то да шаљу своје снаге на фронт, док је Велика Британија понудила да "њихова чизма" крочи на тло Украјине, ако изузмемо то што њихови, страни плаћеници одавно бораве на украјинском фронту.

"Велика Британија је спремна да игра водећу улогу у убрзавању рада на безбедносним гаранцијама за Украјину", рекао је британски премијер Кир Стармер.

Како пише "Политико", британски посланици већ су затражили да парламент гласа о слању трупа у Украјину.

"Забринут сам због дебате о распоређивању трупа у Украјину јер је могући исход мировних преговора нејасан", изјавио је немачки канцелар Олаф Шолц.

Орбан: Европљани ће о постигнутом споразуму о Украјини сазнати из новина

Према његовим речима, рано је говорити о могућем учешћу немачких војника у мисији у Украјини након завршетка сукоба. Ово је показало у каквој атмосфери је започео састанак у Паризу.

Лидери су дошли без нових заједничких идеја, препирали се око слања трупа у Украјину и још једном изговарали флоскуле о помоћи Украјини и повећању трошкова за одбрану, пише "Политико".

Амерички председник Доналд Трамп искључио је и слање америчких снага и омогућавање Украјини да се придружи НАТО-у.

САД су послале упитник европским земљама НАТО-а тражећи од њих да наведу шта би биле спремне да понуде за спровођење мировног споразума, као и шта очекују од САД. Али није било консензуса по том питању.

Шолц је након састанка позвао на јединство између Европе и Сједињених Америчких Држава по питању одговорности за безбедност Украјине.

"Не сме бити поделе у погледу безбедности и одговорности између Европе и САД," рекао је Шолц новинарима након европског самита у Паризу.

"НАТО се заснива на томе да увек делујемо заједно и делимо ризик, чиме обезбеђујемо нашу безбедност. То не сме да буде доведено у питање," нагласио је Шолц.

Састанку су присуствовали и лидери Италије, Пољске, Шпаније, Холандије и Данске, као и председница Европске комисије и генерални секретар НАТО-а Марк Руте.

Занимљиво и да је од 27 чланица Европске уније, само осам позвано на овај самит, па се поставља питање да ли и оне имају право учешћа и гласа у доношењу одлука, или је данашњи самит показао "европску демократију" на делу.

"Циљ је да се утврди шта Европљани могу сами да учине за себе, узимајући у обзир убрзање догађаја у Украјини након иницијатива председника Трампа", изјавио је Макронов саветник.

Пољски премијер Доналд Туск рекао је да су европски односи са САД "у новој фази" због Доналда Трампа, пошто лидери схватају да је време да постану самопоузданији и радикално повећају потрошњу на одбрану, јер амерички председник позива на веће европске одбрамбене капацитете.

"Ако ЕУ није у стању себе да одбрани, зашто би онда давала гаранције другима? Посебно јер би то ионако биле празне гаранције", каже Туск.

Сијарто: У Паризу се окупљају фрустрирани европски лидери да спрече мир у Украјини

Он каже да састанак није ништа променио у пољском гледишту, по питању слања трупа у Украјину, али наглашава важност пољске подршке у логистици и широј хуманитарној подршци Украјини.

Британски премијер Кир Стармер рекао је након састанка да није у питању само будућност Украјине, већ егзистенцијално питање за Европу у целини.

"Само трајни мир у Украјини који штити њен суверенитет одвратиће Путина од даље агресије", каже он.

Он каже да Трампови коментари којима се од Европе тражи да се појача издвајање за одбрану "не би требало да буду изненађење".

Поновио је да је Велика Британија спремна да размотри слање трупа Украјину, да је европски одговор и даље у раној фази, али је спреман да о томе разговара са Доналдом Трампом.

"У овом тренутку морамо да препознамо нову еру у којој се налазимо, а не да се безнадежно држимо удобности прошлости. Време је да преузмемо одговорност за своју безбедност, за наш континент", каже Стармер.

Данска премијерка Мете Фредериксен, упитана о изгледима за распоређивање данских трупа у Украјини рекла је да то не би у старту искључила, али је рекла да постоји много ствари које прво треба разјаснити, укључујући било какву потенцијалну улогу САД.

Она каже да би европски лидери требало да се фокусирају на оно што могу да ураде као одговор на разговоре САД са Русијом.

"Овде и сада је најважније да Украјинци добију више од онога што им је потребно како не би изгубили овај рат и како би били у најбољој могућој позицији", каже она.

Шпански премијер Педро Санчез рекао је да је вечерашњи састанак служио као форум за консултације између лидера, те да нису донете никакве обавезујуће одлуке.

"Мир у Украјини и европска безбедност су две стране исте медаље", рекао је он.

Он је инсистирао да на разговорима треба да буду заступљене Украјина и ЕУ.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Кошта објавили су на друштвеним мрежама идентичну реакцију на вечерашњи састанак у Паризу.

"Данас смо у Паризу потврдили да Украјина заслужује мир кроз снагу. Мир уз поштовање њене независности, територијалног интегритета, са јаким безбедносним гаранцијама. Европа носи свој пуни део војне помоћи Украјини. У исто време, потребан нам је пораст одбране у Европи", наводи се на Иксу.