Да ли је Британија уопште спремна да предводи мировну мисију у Украјини?

Премијер Кир Стармер дао је велику понуду упркос чињеници да је британска војска у озбиљном проблему

Британија воли да себе сматра де факто европским лидером НАТО-а.

На крају крајева, Уједињено Краљевство има други највећи одбрамбени буџет од било које земље НАТО-а после САД, искуство у војним операцијама и једна је од две европске нуклеарне силе, поред Француске.

Када је премијер Кир Стармер у понедељак обећао да ће британске мировне трупе подржати било који будући споразум између Украјине и Русије, то није било велико изненађење за савезнике Уједињеног Краљевства - посебно зато што председник САД Доналд Трамп гура Европу да преузме много већу улогу у безбедности Украјине.

Ипак, Стармерова пројекција самопоуздања противи се ономе што је признато у Вајтхолу и међу британским војним шефовима: британска војска је у расулу.

Другим речима, позиција Британије као најјаче европске војне силе у НАТО-у више говори о одбрамбеним способностима Европе него о снази војске Уједињеног Краљевства.

Британски удео у потрошњи на одбрану драматично је пао након завршетка Хладног рата и сада троше на одбрану отприлике исто колико и на почетку рата у Ираку 2003. године.

Недавне владе су дале приоритет потрошњи на модерну опрему високе технологије, истовремено смањујући број војника.

Х.Р. Макмастер, Трампов бивши саветник за националну безбедност, рекао је на једном догађају у Лондону да је "амерички корпус маринаца већи од британске војске".

Упркос очекивањима да ће Стармер ускоро најавити велики пораст потрошње за одбрану и регрутовање новог особља - поставља се питање где ће наћи новац у тренутку економске кризе.

Чак и ако Лондон нађе новац за особље, оружје, опрему, биће потребне године да се ове реформе филтрирају кроз систем.

У јануару је Владимир Зеленски рекао да ће Украјини бити потребно "најмање 200.000" мировњака ако се сукоб заврши за преговарачким столом.

Ако Трамп остане при ставу да неће слати Американце у Украјину, и ако Немачка и Пољска остану при свом очигледном противљењу распоређивању трупа, Стармер би морао да се наметне као вођа.

То ће, наводи "Политико", бити тешко с обзиром на то да Британија има само 75.000 припадника сталног војног особља - од којих ће многи бити у улогама ван бојног поља - и око 24.000 у резервном саставу војске.

Ричард Денат, бивши шеф британске војске рекао је за Би-Би-Си да Лондон нема људство ни опрему да "на дужи временски период пошаље снаге на терен".