Свет
Након украјинског напада на западни нафтовод, огласио се "Трансњефт": Оштећење је велико
Кропоткинска је једно од кључних постројења на нафтоводу Тенгиз-Новоросијск, дугом 1.500 километара, који повезује нафтна поља у западном Казахстану са поморским терминалом на обали Црног мора
Нафтна пумпна станица нафтног постројење близу Краснодара озбиљно је оштећена услед јучерашњег напада беспилотним летелицама, а биће потребно месец и по до два да се поправи. Пумпање нафте из Казахстана би могло опасти за око 30 одсто, известио је "Трансњефт",један од главних акционара конзорцијума.
Пумпну станицу Кропоткинска, који се налази у Краснодарском крају, напале су јуче беспилотне летелице. Како је истог дана саопштио Каспијски конзорцијум (ЦПЦ), напад је извело седам беспилотних летелица, пуњених и металним гелерима поред експлозива.
"Трансњефт" је касније појаснио да су дронове контролисале "оружане формације које контролише кијевски режим".
"Услед напада објекат је претрпео озбиљна оштећења: уништен је кров, оштећена је затворена расклопна јединица и гаснотурбинска јединица, оштећени су каблови и кабловски регал, резервоар за воду, уништена су два трансформатора, филтери и систем за гашење пожара, саопштио је у уторак "Трансњефт".
"Према стручњацима ЦПЦ, последице овог напада биће отклоњене у року од једног и по два месеца, што би могло довести до смањења количине нафте која се пумпа из Казахстана за око 30 одсто", додала је руска компанија.
Подсетимо, Кропоткинска је једно од кључних постројења на нафтоводу Тенгиз-Новоросијск, дугом 1.500 километара, који повезује нафтна поља у западном Казахстану са поморским терминалом на обали Црног мора.
Проблем са том причом је да нафтовод Тенгиз-Новоросијск углавном служи Западу, а не Русији, рекао је за РТ аналитичар Тимур Тарханов. Уз Русију и Казахстан, велике западне корпорације имају значајан удео у конзорцијуму: амерички Шеврон и Ексон Мобил, холандски Шел и италијански Ени.
"Нападом на Кропоткинску, Украјина је де факто напала америчке и европске енергетске интересе", рекао је Тарханов.
Од 62,4 милиона тона нафте које је прошле године извезено нафтоводом, преко 88 одсто је дошло из Казахстана, а 40 одсто је припадало америчким компанијама. Баш зато ЦПЦ нафтовод не подлеже санкцијама Запада против Русије.
