
Ауто-индустрија вози немачку привреду право у амбис

Иста она ауто-индустрија која је Немачку довела до статуса економске велесиле сада је вози "у рикверц" јер не може да изађе на крај са ценама енергената, царинским ратовима и кинеском конкуренцијом, пише "Политико".
Од некадашњег мотора немачке привреде остао је утисак да земља више не иде путем напретка, што канцелару Олафу Шолцу прети поразом 23. фебруара.
"Привреда је већ дуго под великим притиском, али је то пре покривала пандемија, па онда рат", каже Нилс Редекер из Центра Жак Делор у Берлину и додаје: "Сада то опет долази у први план и народ је веома забринут."
Између 2018. и 2023, производња аутомобила у Немачкој је опала за 8 одсто, јер су произвођачи преместили фабрике у земље са јефтинијом радном снагом. "Фолксваген" је прошле године предложио затварање три фабрике у Немачкој и смањење плата за 10 одсто, по први пут у својој 87-годишњој историји. Фабрике су остале отворене после претње синдиката штрајком, али радници су прихватили смањење примања.
Док су Немци некада зарађивали огромне своте од извоза у Кину, од 2018. су наишли на "савршену олују" на том друму. Те године је извоз пао за три одсто, по први пут од почетка деведесетих. "Бе-Ем-Ве" је 2024. пријавио 13 одсто мању продају у Кини, "Мерцедес-Бенц" седам одсто, а "Фолксваген" 10 одсто.

Следећи проблем је настао 2019. када је ЕУ усвојила "зелену агенду" са планом да моторе са унутрашњим сагоревањем напусте до 2035. И док се немачка ауто-индустрија борила да се преоријентише на електричне аутомобиле, управо Кина је почела да извози своје моделе – који су притом били и јефтинији.
Онда је дошла украјинска криза и крај увоза руског гаса, што због санкција и политике Берлина, што због минирања гасовода "Северни ток". Скок цена енергија онда је подигао цене алуминијума и челика.
Амерички председник Доналд Трамп сад прети царинама према ЕУ, које би могле да угрозе немачко снабдевање тим металима, али и дугорочне планове за производњу аутомобила у Канади и Мексику за тржиште САД. Притом је Шолцова влада крајем 2023. укинула и субвенције за електричне аутомобиле, у потрази за средствима која би могла да се преусмере Украјини.
И Хришћанско-демократска коалиција Фридриха Мерца и популисти попут АфД-а на десници и Саре Вагенкхент на левици заговарају одустајање од забране традиционалних мотора, али Шолцови социјалисти и зелени се оштро противе.
"Волео бих да видим јаку Немачку у још јачој Европи, али сумњам у то", изјавио је Матијас Зинк, директор индустрије ауто-делова "Шефлер" и председник једног удружења ауто-снабдевача.
Ако постане канцелар, Мерц би морао да реформише "склеротичну" немачку привреду и реши проблеме злогласне бирократије, високих трошкова и несклоности ризику, што се тренутно чини неостваривим, каже "Политико".