Док Русија и САД раде на отопљавању односа, обнови механизама међусобне сарадње и почињу убрзано да трагају за решењима која би довела до мира у Украјини, на југоистоку Азије почиње трвење које би озбиљно могло да угрози мир у том делу света, али и шире.
Кина је средином фебруара позвала Филипине да испуне обећање и уклоне америчке ракетне системе "тајфун" са своје територије, размештене априла прошле године у оквиру војне вежбе "Салакниб 2024". Штавише, Пекинг је упозорио Манилу да ће неиспуњавањем властитог обећања о уклањању поменутих ракетних система угрозити сопствену безбедност и националну одбрану, што би, како су истакли кинески медији, могло довести до геополитичких сукоба и трке у наоружању у региону.
Другим речима, док се једна велика криза на истоку Европе санира, нова је на помолу – и то на југоистоку Азије.
Рекли, па порекли...
Кина тврди да су Филипини прекршили обећање и да сада планирају да купе поменуте америчке ракетне системе, како би, како се то уобичајено каже, повећали своју способност одвраћања.
Кинеска страна такође је истакла да је "тајфун" стратегијско офанзивно наоружање средњег домета, које са севера Филипина може да досегне до већине земаља југоисточне Азије, те да америчко распоређивање и испоруке војних ефектива на Филипинима (осим "тајфуна" помиње се и куповина ХИМАРС-а) озбиљно угрожава регионални мир и стабилност.
Филипини су узвратили да се нису обавезали да уклоне америчке "тајфуне", саопштивши да имају право да унапређују сопствене одбрамбене способности и позицију, док Кина, како у Манили наводе, наставља да унапређује своје офанзивне способности.
Филипини у раскораку
Иако Манила покушава размештање америчких ракета да прикаже као одбрамбени потез, геополитички контекст тог размештања је у основи офанзиван, а не дефанзиван.
Пре шест година, Филипини и САД споразумели су се да америчка војска на Филипинима буде присутна у пет база. Основа аранжмана је споразум две земље из априла 2014. године, такозвани ЕДЦА (Enhanced Defense Cooperation Agreement).
Фебруара 2023. године омогућено је отварање још четири америчке војне базе на Филипинима. Од укупно девет америчких војних база, за које се зна, пет се налази на северу земље, ка Кини, две су на западном делу, а две у централном делу ове острвске земље.
Теза да су се, барем до сада, САД од Кине "браниле" на северу, западу и у централном делу Филипина, односно да америчке војне базе од Јапана, преко Јужне Кореје све до Филипина служе за одбрану, јесу у најмању руку смешне, будући да се очигледно ради о стратегијском притиску на Јужно кинеско море и саму НР Кину, али и руске далекоисточне крајеве.
Шта је Кина констатовала?
Додатни улог у распоред америчких "карата" на Филипинима подиже потенцијално 51, или после Гренланда 52. савезна америчка држава – Канада.
Канадски амбасадор на Филипинима, Дајвид Хартман, изјавио је да је наступила завршна фаза преговора о Споразуму о статусу гостујућих снага, који Канади и Филипинима омогућава да међусобно распоређују трупе. Очекује се да ће тај документ бити потписан током ове године.
Тешко је замислити да ће хипотетичке филипинске трупе у Канади бити размештене да је одбране од намере САД да их припоје као 51. или 52. савезну државу. Пре ће бити да Канада, која по природи ствари у геополитичким односима терцира моћном јужном суседу, додатно подиже поменути војни улог и ситуацију на југоистоку Азије чини још осетљивијом.
Кина, стога, констатује да се војна стратегија Филипина значајно променила откад је администрација Бонгбонг Маркоса (Јуниора) ступила на политичку сцену.
Осим тога, Кинези констатују и да је изношењем такозваног Свеобухватног концепта одбране архипелага фокус "одбране" Филипина измештен са копна на море, а да је питање околних острва и пловних путева у Јужном кинеском мору третирано као приоритетни интерес, као и да је, како Кинези примећују, без преседана укључивање ситуације у Тајванском мореузу међу главне забринутости Филипина.
Зависност од великих сила као концепт "одбране"
На основу новог одбрамбеног концепта, администрација Маркоса млађег израдила је нову стратегију националне безбедности којој главни тон даје зависност од великих сила. Термин "велике силе" у Кини разумеју реалистично. Он се, барем до сада, односио на САД, Европску унију, Јапан и Аустралију, водеће савезнике САД у Индо-пацифичком региону, како овај део света воле да називају у Вашингтону.
"Ради спровођења ове стратегије, Филипини су проширили отварање војних база према САД, дозволили тој земљи да на њиховој територији распореди ракетне системе средњег домета и потписали су са њом Споразум о заштити војних информација и Смернице за одбрамбену сарадњу", констатовано је у коментару Кинеске медијске групе на ову тему.
Поред тога, наводе кинески извори, Филипини су потписали Споразум о реципрочном приступу са Јапаном и покренули преговоре о сличним споразумима са Канадом и Француском, како би привукли спољне силе да прошире војно присуство на својој територији.
Предочену конфигурацију војног присуства америчких савезника, са акцентом на "обуздавање" Кине и Русије у подручјима њеног Далеког истока, аналитичари већ дуже време називају далекоисточним НАТО савезом.
Уклонићемо ракета, уколико...
Односи Кине и Филипина осцилирали су током протеклих деценија, од нивоа прагматичне сарадње до инцидената на ивици сукоба, као што је био недавни случај са "насуканим" филипинским бродом на гребену на који Кина полаже право.
"Битка" се заправо води за низ архипелага на југу Јужног кинеског мора, у ком, поред Кине и Филипина, учествују власти кинеског острва Тајван, Вијетнам, Малезија и Брунеји.
У том галиматијасу полагања права и утврђивања (Кина је на више острва подигла војне објекте), најпознатији су случајеви острва Нанша (Спартли острва) и острва Сиша (Парацел).
Укратко, ово подручје Јужног кинеског мора, на чији већи део Кина полаже право по међународном поморском праву и разграничењу, богато је налазиштима нафте и гаса, па се, поред стратегијске важности контроле поморских путева у којој кинеска морнарица и војска сада већ играју значајну улогу, може рећи да се игра регионална утакмица за контролу над веома важним природним ресурсима.
Према различитим изворима, резерве нафте у поменутом подручју процењују се на десетак или једанаест до тридесетак милијарди барела, а слично је и са резервама гаса.
Овде треба додати и да су Филипини 2013. године против Кине били повели спор пред Сталним арбитражним судом при УН, али је Кина у том спору одбила да учествује, не поштујући ни накнадно донету пресуду (2016) у том једностраном поступку.
Понуда филипинског председника
О неозбиљности политике садашњег филипинског председника сведочи и његова недавна понуда Кини да ипак са филипинске територије уклони америчке ракете, уколико Кина заустави оно што је Маркос млађи назвао њеним "агресивним и присилним понашањем" у спорним деловима Јужног кинеског мора.
То је политику његове администрације разапело од идеје о наоружавању и обуци до договора о уклањању ракета, уколико Кина попусти и одрекне се властитих интереса у деловима Јужног кинеског мора на које полаже право.
Кина је одговорила, како је навела Кинеска медијска група, да су Филипини покушали да стекну незаконите интересе у Јужном кинеском мору уз подршку спољних сила, односно да су чак искористили питања у Јужном кинеском мору као изговор за америчко распоређивање ракетног система средњег домета, што, како је наведено, подручје Јужног кинеског мора гура ка ивици сукоба.
Нације чије обале избијају на Јужно кинеско море, као и остатак Азије, до сада су успевале да одрже деценије мира и сарадње, уз избегавање распламсавања сукоба.
Кинези наводе да су у Јужном кинеском мору дуго времена владали мир и стабилност, захваљујући заједничким напорима Кине и земаља АСЕАН-а, као и да кључ мира у том подручју лежи у залагањима да заинтересоване земље правилно управљају разликама кроз дијалог и консултације, као и на томе да Кина и земље АСЕАН-а раде заједно на одржавању мира.
"Филипини су сарађивали са САД на увођењу 'тајфуна', што је, заправо, увело ризик од геополитичке конфронтације и трке у наоружању у региону, а то је типичан пример наношења штете, како другима тако и себи. По томе судећи, нова безбедносна стратегија одражава озбиљно погрешну процену филипинске владе о ситуацији", наведено је у једном од кинеских коментара на ову тему.
Колико је председник Маркос јуниор спреман да оде и хоће ли после пола вела мира подручје југоистока Азије поново постати поприште ескалације неспоразума, видеће се врло брзо, а то пре свега сада зависи од новог председника САД и његових планова који се тичу америчког учешћа и спровођења америчких интереса у том делу света.