Лице "баршунасте револуције": Ко је Никол Пашињан?

Јерменија је 2018. године добила новог премијера, председника најмање политичке странке у земљи, који је практично преко ноћи, дошао на власт након победе "баршунасте револуције". Шта се зна о Николу Пашињану, који је предводио протесте против бившег председника земље Сержа Саргсјана?

У децембру 2018. политичка партија "Мој корак" на челу са Пашињаном, освојила је већину у парламенту на ванредним парламентарним изборима. Бивше власти на челу са утицајним дугогодишњим лидером Саргсјаном су смењене. 

Политичар, новинар, опозициони лидер, Пашињан тврди да га само народ може сменити, јер га је и довео на власт. Oн зна да народном вољом управљају геополитички центри моћи и да његова политичка судбина зависи од њихових интереса. Зато својом реториком купује време.

Пореде га и са Фиделом Kастром и Че Геваром, док се он сматра ближим јужноафричком лидеру Нелсону Мандели. "За наш политички покрет најважније је да променимо атмосферу у земљи", говорио је он.

Када се после вишенедељних протеста изборио за оставку Саргсјана, уследила је нова трансформација. Бунтовник се претворио у човека који своје присталице позива да поштују јавни ред и деблокирају улице. Иако је рекао да неће бити реваншизма, одмах је похапсио челнике безбедносних служби, па и самог бившег председника Роберта Kочорјана. 

Вођа с минималном подршком 

Опозициони блок "Jелк", који је предводио Пашињан, није био нарочито популаран међу бирачима. На парламентарним изборима 2017. године за њега је гласало само 7,7 одсто гласача. На ову околност подсетио је и бивши председник Серж Саргсјан, рекавши да "политичка партија која је на изборима добила мање од осам одсто гласова не може да говори у име народа".

Међутим, неколико дана касније, Саргсјан је у својој оставци признао да је опозициони лидер био у праву што се противио његовом именовању за шефа владе.

"Никол Пашињан је био у праву. Погрешио сам. Садашња ситуација има неколико решења, али нећу ићи ни на једно. То није моје. Напуштам дужност руководиоца државе, премијера земље", рекао је Саргсјан.

Пашињан је био посланик у парламенту од 2012. године, а јерменским бирачима је познат по својим смелим, упечатљивим говорима. Као вођа једне од најмањих парламентарних фракција, активно је критиковао председника Саргсјана, министре, олигархе, као и Русију због испоруке оружја Азербејџану.

За Пашињана није било политичких ауторитета, а посланике већине – владајуће Републиканске партије, који су повицима или претњама покушавали да ометају његове говоре, више је пута прекоревао.

Један је од ретких политичара у земљи који се залаже за европске интеграције. У изборној поруци блока "Јелк", говорило се о европским интеграцијама, па чак и о могућности постепеног изласка Јерменије из Евроазијског економског савеза (ЕАЕУ). Заговорник је равноправног партнерства како са Русијом и другим земљама постсовјетског простора, тако и са Сједињеним Америчким Државама, земљама ЕУ и Ираном.

"Јерменија је чланица Организације уговора о колективној безбедности (ОДКБ) која делује под окриљем Русије и не тежи да се придружи НАТО-у. Али сарадња са НАТО-ом ће се наставити, укључујући и мировне мисије у Авганистану и на Косову", изјавио је јерменски премијер.

Према његовим речима, сарадња са Ираном је важна за Јерменију, а Јереван се ипак нада разумевању САД.

Баланс, или политика седења на две столице?

Пашињан је након "баршунасте револуције" свесно покварио односе са Русијом и Ираном, и спровео опсежну чистку у војсци и службама. 

У своју владу укључио је значајне личности из страних невладиних организација познатих по антируској агенди. Премијер је отворио политички мотивисане кривичне истраге против руских компанија у Јерменији (случај Железнице Јужног Kавказа), спречио пословне трансакције руских компанија "Јуком" и "Ташир". Покренуо је и политички прогон шефа ОДKБ-а генерала Јурија Хатчатурова, што је западним медијима дало подстрек за пропагандну кампању против Русије.

Представник његове странке гласао је против повратка Русије у Парламентарну скупштину Савета Европе, што је била велика грешка коју је његова странка касније покушавала да оправда тврдњама да су јерменски делегати "случајно притиснули погрешно дугме приликом гласања".

Док је раније говорио да је Јерменија са Русијом "у односима оног који говори и оног који слуша" и да његова земља "није добровољно, већ из морања" ушла у Евроазијски економски савез (ЕАЕС), сада каже да не види проблем у томе да се у Јерменији налази руска база, да Јерменија неће изаћи из ЕАЕС-а и да је приоритет безбедност земље.

"Питање о изласку из ЕАЕС-а се не поставља, али то не значи да тамо нема проблема", рекао је Пашињан у Парламенту, да би неколико сати касније саопштио да је разговарао са помоћником америчког државног секретара за Европу и Евроазију Весом Мичелом.

Како је навео, са Мичелом је размотрио питања везана за мирно и правно решавање унутарполитичке ситуације у Јерменији. 

Грађани Јерменије су изабрали пут напуштања Карабаха и усредсређивања на унутрашњи економски развој. Време ће показати колико је Пашињан поуздан партнер и у ком правцу ће ићи Јерменија.