Свет
"Дан увече" о НАТО самиту у Румунији: Како је семе зла посејано пре 17 година
Саговорници РТ Балкан су се сложили да је на самиту у Букурешту посејано семе зла, а последице видимо данас у дешавањима у Украјини, Грузији, али и на Блиском истоку
Пре 17 година у комшијској Румунији, у Букурешту, одржан је 21. самит НАТО алијансе, самит о коме се скоро две деценије касније поново прича. Наиме, те давне 2008. Украјина и Грузија су позване да се прикључе алијанси, иако им није дефинисан јасан пут за то.
До тога до данас није дошло и како стоје ствари неће ни доћи с обзиром на то да је, након састанка у Ријаду, јасно да је неприступање Украјине НАТО-у један од основних услова Русије за покретање преговора о миру.
Због чега се за самит у Румунији каже да је утицао на геополитички будућност света и Источне Европе, колико је ставки испуњено и колико је он данас релевантан? Да ли се још тада на Западу разматрао обрачун са Русијом који се данас води и да ли је дефинитивно заустављено ширење НАТО-а на исток, о тим али и другим тема у "Дану увече" говорили су Александар Михаиловић, пуковник у пензији и Бранко Надовеза научни саветник Института за новију историју.
Саговорници РТ Балкан су се сложили да је на самиту у Букурешту посејано семе зла, а последице видимо данас у дешавањима у Украјини, Грузији, али и на Блиском Истоку.
Михаиловић је подсетио да је пре 17 година у Букурешту био највећи НАТО самит, где су осим земаља чланица присуствовале и делегације које нису биле у саставу алијансе.
Међу делегацијама била је и руска предвођена председником Владимиром Путином. Његов долазак је, како каже, изненадио многе у Букурешту, а стигао је у главни град Румуније на позив тадашњег председника Џорџа Буша Млађег.
"Семе зла посејано је у Букурешту. Тада је много тога започето и посејано што се дешава данас у Украјини, Грузији, али и на Блиском Истоку", рекао је Михаиловић у емисији "Дан увече" на РТ Балкан.
Наводи да се Буш Млађи спремао за политичку пензију и да је хтео на том НАТО скупу да поентира и да остави нешто иза себе.
"Имао је три циља- да се приме у НАТО Украјина и Грузија, затим да се НАТО прошири на Македонију, Албанију и Хрватску и трећи је био снадбевање њихових трупа у Авганистану", навео је Михаиловић.
Био је то, како је навео, неуспешан самит за Буша, али је тада посејано много зла.
"Тада су се упалиле црвене лампице код Руса због тенденције ширења НАТО- а на исток. Од 2008. године они прате шта се дешава", навео је он.
Бранко Надовеза подсећа да је самит у Букурешту требало да буде "нека нова конструкција света", да НАТО буде партнер за мир свим земљама, али да се десило нешто сасвим супротно.
"Прогутало се што су НАТО ушле три балтичке државе - Летонија, Естонија, Литванија. Није се тумачило да је НАТО ушао у постсовјетски простор. Помен Украјине и Грузије је био изненађење. Мислим да је то изненадило руски делегацију и Путина. Тада се Путин томе супротставио. Рекао је да је то линија која не може да се пређе", рекао је Надовеза.
Подсећа да је тада један руски делегат рекао да је "Русија довољно учинила што је по принципу федералних јединица дала независност Украјини, Казахстану, Белорусији...".
А шта се заправо десило у Букурешту и шта је уследило након тога? Украјина и Грузија су добиле обећање од лидера тада 26 држава чланица Северноатлантске алијансе да ће постати НАТО чланице.
Оно што је тада деловало као релативно безазлена реченица завршне декларације чланица Алијансе постало је семе раздора у односима Русије и НАТО-а, али и непосредни окидач за сукобе у Грузији и Украјини који су уследили.
Годину дана раније, Путин је у Минхену поручио да Русија ширење НАТО-а на исток види као претњу, али није наишао на разумевање западних лидера.
С друге стране, године које су претходиле Самиту у Букурешту у Украјини су обележили политички сукоби између прозападних снага, предвођених тадашњим председником Виктором Јушченком и Јулијом Тимошенко, политичара који су се залагали за избалансирану спољну политику, попут лидера Партије региона Виктора Јануковича.
Јушченко је, упркос чињеници да је његова лична популарност до 2008. драстично опала, а већина Украјинаца била против чланства у НАТО-у, земљу чврсто окренуо према Алијанси, а очекивања од самита у Букурешту била су висока.
Исход окупљања у Румунији је, ипак, био знатно другачији. Иако је амерички председник Џорџ Буш Млађи подржао тежње Украјине и Грузије да направе значајан искорак у процесу придруживања Алијанси, Француска и Немачка, које су у том периоду предводили Никола Саркози и Ангела Меркел, сматрале су да је давање акционог плана чланства тим постсовјетским републикама био корак превише, као и да би Русија то видела као провокацију.
Председник Русије Владимир Путин, који је такође присуствовао самиту у Букурешту, оштро се успротивио чланству Украјине и Грузије у НАТО-у.
Савезници су на крају пронашли решење које није задовољило никога: Чланице Алијансе су у декларацији истакле да ће две источноевропске државе "постати чланице НАТО-а", али им нису доделиле акционе планове чланства.
Од самита у Букурешту је прошло скоро 17 година, а Украјина није ближе чланству него што је била 2008. Штавише, након недавне изјаве америчког секретара за одбрану Пита Хегсета да је чланство Украјине у НАТО-у нереално, може се рећи да је пут Украјине ка Алијанси коначно заустављен. То је на одређени начин потврдио и Владимир Зеленски, који је на Безбедносној конференцији у Минхену рекао да Американци никада нису искрено подржали украјинско чланство у НАТО-у.
Формално повлачење обећања из Букурешта могло би да постане и део мировних преговора о окончању сукоба у Украјини, то је недавно поручила портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, истичући да реторичко одбацивање чланства више није довољно.
