Тек четврти пут у новијој историји после Другог светског рата у Немачкој се одржавају ванредни парламентарни избори. Политички систем, који је био синоним за стабилност и где се на власти већ деценијама смењују две велике и две нешто мање партије, уздрман је крајем 2024. године падом владе Олафа Шолца.
У Немачкој ће у недељу, 23. фебруара 59,2 милиона грађана са правом гласа, на превременим парламентарним изборима, моћи да бира 630 посланика у новом сазиву Бундестага, а посредно и новог шефа савезне владе.
Уз 59,2 милиона бирача, колико их према процени савеза за статистику Дестатис има у самој Немачкој, право гласа има и више од три милиона немачких држављана у иностранству, за које ће овогодишње гласање због кратких рокова бити проблематичније него иначе, пишу немачки медији.
"Мислим да ће АфД добити много више гласова него на прошлим изборима. Међутим, неће бити довољно и неће добити највећи број гласова. Проблем је што нико не жели, бар у предизборној кампањи, да уђе у коалицију. Тако да је ситуација врло комплексна. Али забрињавајуће су и многе друге ствари: промене у друштву, милитаризација свих друштвених сегмената чак и здравства, просвете", каже за РТ Балкан председница Фонда дијаспора за матицу и идејни творац и продуцент филма "Герника 2" др Љиљана Вернер, која се недавно из Берлина вратила у Београд.
Она истиче да су се обећања Немачке после Другог светског рата да "никада више неће бити рата", показала сасвим супротно, шта више повећан је војни буџет, чак и јавно министар и Министарство одбране планирају поход у рат.
Вернерова наглашава да је присутна невероватна русофобија и оно што је најгоре нису поштеђени ни највећи руски уметници, балетани, диригенти, који су радили у Немачкој.
"Најтрагичније је што су инсталирани институти за денуцијацију - бирои где грађани могу анонимно да пријављују друге грађане који имају другачије мишљење него што је мејнстрим. Када се чита књига Милоша Црњанског "Ирис Берлина", та антологија предратне Немачке 1933. године и сада је запањујућа и забрињавајућа", указује наша саговорница.
Истиче да "у Немачкој има све више социјалних случајева, а обећање да ће радници, који живе више од 30 или 40 година у том друштву, се интегрисати не одговара тој чињеници, јер многи чак немају право гласа на комуналном нивоу, тамо где се одлучује о важним друштвеним променама".
Немачко друштво више није сигурно
Вернерова додаје да Немачка дозвољава да егзистирају паралелна друштва, те да немачко друштво више није сигурно.
"Имате пораст криминала, хомоцида, фемицида, масовног силовања и то се све толерише. Грађани Немачке су јако забринути, и оно што је феномен јесте то што се иако предизборној кампањи каже да је АфД једна нацистичка партија, то није тако јер све више миграната гласа за АфД. Они не верују овом другом наративу и виде да је нешто вештачки, те управо стоје иза програма АфД-а, него тих такозваних народних партија", наводи она.
Вернерова подсећа да су у Немачкој увек постојале две такозване народне партије - Социјалдемократска партија и хришћанско-демократска партија.
Хришћанско-демократска партија, наставља Вернерова, се ослањала на институцију цркве, а демократе на синдикате, а управо су ти синдикати у Немачкој изгубили утицај који су имали раније - све је мањи број чланова, расцепканост, а исто тако и спремност функционера синдиката да сарађују са представницима компанија.
"Исто тако у католичкој цркви имамо све већи број скандала, те је и све мањи број верника. Постоји криза институција - цркве и синдиката. То је проблем, јер нема више такозваних народних партија и ту улогу сад преузима АфД, која је суверенистичка", оцењује она.
Наша саговорница указује да је присутна и велика рецесија, те и да се све више укидају социјални програми.
"Врло је компликована и тешка ситуација. Немачка полиција је изгубила контролу над великим бројем делова градова, нарочито у Берлину, Минхену, Дизелдорфу и осталим великим метрополама. Плаше се да иду тамо због великог криминала. Због медијске пропаганде, стално влада егзистенцијална анксиозност, а сви одлично знају шта значи када су људи анксиозни за рационално одлучивање, опредељивање", закључила је Вернерова.
На изборима се за функцију канцелара такмичи пет страначких кандидата, иако формално шефа владе тек после избора бира нови сазив Бундестага.
Већ и сама Шолцова влада била је историјска - после пола века, у њој су се нашле три странке, уместо традиционалне две – социјалдемократе, зелени и либерали.
Иако су разлози за пад владе били пре свега на чему ће се у држави штедети, а где ће се трошити, предизборна кампања била је потпуно другачија.
Тема избеглица у Немачкој, контролисаних и неконтролисаних миграција, па и страха од странаца, надмашила је све остале.