То што је Украјина у сукобу са Русијом не значи да неће морати да искорени корупцију и среди правосуђе како би се приближила ЕУ, пише "Политико".
Како оцењује амерички портал, напредак Украјине, када је у питању проблем владавине права, бржи је него што се очекивало, али та држава је након два корака напред направила и један (веома забрињавајући) корак уназад.
За украјинског председника Владимира Зеленског, који инсистира да је будућност његове земље унутар ЕУ, важно је да задржи тренутни замах, будући да се поједине чланице противе придруживању Украјине, подсећа "Политико".
Француски председник Емануел Макрон рекао је у мају да је Кијев "по свој прилици деценијама далеко" од чланства у ЕУ, а западноевропске земље изражавају сталну забринутост због несигурности, корупције и цене обнове разрушене државе.
Као позитивне промене у украјинском правосуђу портал наводи именовање новог главног тужиоца и укидање кијевског Управног окружног суда, најкорумпиранијег суда у Украјини.
Са друге стране, међутим, сада расте забринутост због украјинског Уставног суда који има моћ да поништити одлуке владе.
Нова реформа овог суда прети да дозволи политичко мешање у избор судија, што би могло да представља велику препреку за чланство Украјине у ЕУ, истиче "Политико".
На овај проблем већ су упозориле и Европска и Венецијанска комисија.
Зеленски је био приморан да затвори кијевски Управни суд још у децембру 2021. године, након што је амерички Стејт департмент председнику озлоглашеног суда Павлу Вовку увео санкције због тражења мита у замену за мешање у судске и друге јавне процесе.
Вовкова смена је такође била плод интензивног притиска украјинских група цивилног друштва, које су разоткриле злочине суда, као и захтева антикорупцијских организација.
Национални биро за борбу против корупције Украјине (НАБУ) је 2020. године објавио такозване "Вовкове траке", аудио записе који су открили велики број лажних тужби, незаконитих пресуда и притисака које је Вовк вршио на судије и службена лица.
Истог дана када је Украјина укинула проблематични Управни суд, направила је и огроман погрешан корак у реформи најважнијег Уставног суда.
Украјински парламент је 13. децембра изгласао закон о реформи Уставног суда која може да дозволи политичко мешање у избор судија.
Новим поступком је предвиђено формирање саветодавне групе од три државна службеника и три независна стручњака који би бирали кандидате простом већином гласова.
Притом, одлука ове групе није коначна, што омогућава да се кандидати који нису прошли процену и даље кандидују за места у Уставном суду.
Венецијанска комисија је 19. децембра препоручила измену новог закона и увођење седмог члана у саветодавну групу како би независни експерти приликом избора дали одлучујући глас.
Такође је препоручила да одлуке саветодавне групе буду обавезујуће, чиме би се спречила да кандидати са негативним оценама да постану судије Уставног суда.
Зеленски је, ипак, игнорисао препоруке Венецијанске комисије и потписао закон.
"Гласање простом већином значи да ће независним стручњацима бити потребни гласови политичара које је именовала влада. Са оваквим правилима, саветодавна група неће моћи да прогура независне кандидате", рекао је Михаил Жернаков, председник управног одбора фондације "Дејуре", невладине организације фокусиране на правну реформу.
Групе украјинског цивилног друштва позвале су међународне партнере да наставе са притиском у вези са реформом Уставног суда. Ипак, упозорава Жернаков, због сукоба Русије и Украјине страни партнери сада избегавају јавне критике Кијева како не би "играли на руку" Русији или критичарима Кијева у ЕУ.
"Због заслужене популарности Зеленског, међународни партнери не критикују Украјину тако оштро као раније, јер не желе да га на било који начин поткопају током активног рата. Ипак, мора да постоји црвена линија", рекао је Жернаков.
Европска комисија је 23. децембра донела коначну одлуку. Ана Писонеро, портпаролка ЕК, нагласила је да Комисија очекује да украјинске власти у потпуности испуне препоруке Венецијанске комисије.
"Ово је превелики ризик. Уставни суд је једина институција у Украјини која ограничава политичку моћ у земљи. И управо зато што га не контролише влада, он може да контролише владу", рекао је Жернаков.
Украјински Уставни суд је, подсећа "Политико", 2020. године изазвао велику кризу када је одређене делове закона Украјине прогласио неуставним.
Том одлуком укинут је јавни приступ електронском пријављивању имовине, као и кривична казна за лаж у електронским пријавама, чиме је више од хиљаду званичника избегло казну за лагање о имовини.
"Те промене су практично паралисале борбу против корупције у Украјини", известила је Национална агенција за превенцију корупције.
Одлуку суда критиковала је Венецијанска комисија и осудило међународно друштво.
На питање зашто је Зеленски сада потписао тако контроверзан закон, Жернаков је рекао да иако влада Украјине настоји да приближи Украјину ЕУ, још увек има људи у кабинету председника који се опиру променама.
