Свет
Националсоцијалиста из малог града: Фридрих Мерц и његов деда који је пожелео дуг живот Хитлеру
Дајући обимну биографију највероватнијег следећег немачког канцелара, "Форин полиси" подсећа да Мерц потиче из имућне породице, као и да му је деда по мајци Јозеф Пол Совињи из редова центриста изабран за градоначелника Брилона, а затим је променио страну и придружио се Хитлеровим националсоцијалистима
Није само Аналена Бербок, министар спољних послова Немачке из редова Зелених са поносом говорила о свом деди Валдемару Бербоку, официру Вермахта и ватреном присталици нацизма, како га је својевремено описао "Билд". И вероватно будући канцелар Немачке Фридрих Мерц, из редова Демохришћанске уније (ЦДУ), позвао се својевремено на светлу успомену на свог деду, градоначелника Брилона у Северној Рајни-Вестфалији и члана Хитлерове Националсоцијалистичке партије.
Обоје су се касније понешто дистанцирали од предака из редова нациста, што позивајући се на наводно незнање, што на малициозне новинаре који су им извлачили реченице из контекста, али породична историја остаје породична историја.
На Мерцовог деду ових дана, подсетио је "Форин полиси" у обимном тексту о немачком политичару објављеном уочи парламентарних избора у овој држави на којима је ЦДУ освојила око 28 одсто гласова подршке бирача.
Дакле, ФП подсећа да Мерц потиче из имућне породице, отац му је био судија и виши званичник ЦДУ-а након 1945, док је деда по мајци Јозеф Пол Совињи био такође високо позициониран у Католичкој партији центра. Из редова центриста је и изабран за градоначелника Брилона, а затим је променио страну и придружио се Хитлеровим националсоцијалистима који су дошли на власт 1933. године. Деда Мерца био је градоначелник до 1937, укупно 20 година, када је превремено пензионисан.
Немачки Совињијеви, иначе, ако је веровати Википедији, воде порекло од француског племства, и судећи под Јозефу није им било страно да прихвате ни идеју да припадају аријевској раси.
Попут Бербокове, која се на комеморацијама хвалила чојством и јунаштвом свог деде, за којег је наводно из новина сазнала да је био официр Вермахта, и Фридрих Мерц се у жару политичке борбе око власти у родном Брилону позвао на свог деду за којег је рекао да му је "највећи политички узор".
Било је то почетком 2004. године када је на власт у овом граду у Северној Рајни-Вестфалији дошао "црвени кандидат", како га је назвао Мерц, тада заменик председника посланичке групе ЦДУ-а. Нећемо сада улазити у то да ли је и деда гајио анимозитет према неким својим "црвенима" и да ли би то могла бити породична црта коју деле.
Мерц је тада рекао, а пренео је немачки ТАЗ, да га је испунило "дубоким ужасом" што социјалдемократа седи у градској скупштини и похвалио се својим дедом Јозефом, дугогодишњим градоначелником Брилона. На страну што ће Мерц данас, успињући се ка месту канцелара, морати вероватно да прави коалицију са "црвеним" социјалдемократама. ТАЗ је те 2004. године писао да су националсоцијалисти, према истраживањима локалних историчара, веома ценили Совињијеву службу. У чланку у "Зауерлендер цајтунгу" о престанку Совињијеве службе 1937. године, похваљен је да је "увек управљао својом канцеларијом у националсоцијалистичком духу", док су исте новине 1933. пренеле похвалне речи Совињија о Хитлеру којег је описао као вођу који уједињује, желећи му дуг и успешан политички живот, навео је ТАЗ у свом тексту.
Тих дана далеке 2004. године "Берлинер цајтунг" преноси Мерцову изјаву у којој он признаје да му је деда био припадник резервног састава паравојне организације националсоцијалиста СА, нацистичке милиције, али и да би као високи функционер свакако био приморан да се придружи Хитлеровој странци. И Мерц се позива на писање тадашњих новина ("Штурмера"), у којем се Совињи описује као "пријатељ Јевреја". Нагласио је и да никада није рекао да му је деда највећи политички узор.
Када смо код узора и нацистичких референци, није згорег поменути и једну епизоду која укључује Мерцовог политичког оца бившег немачког министра финансија и политичара са најдужим стажом у Буденстагу Волфганга Шојблеа. Такође тврди конзервативац за којег се обично каже да је био Мерцов заштитник у ЦДУ, упоредио је руског председника Владимира Путина са Хитлером. Тачније, изјавио је те 2014. да методе које је применио Путин приликом "инвазије" на Крим, а радило се о присаједињењу, могу да се упореде са "методама које је већ применио Хитлер у Судетима". Као да није довољан цинизам што Немац пореди Руса са нацистима, апсурд је тим већи што међу најближим сарадницима има једног чији је деда био и члан Хитлерове партије.
У јеку недавно окончане предизборне кампање у Немачкој, медији су спекулисали да ће политички противници вероватно користити две Мерцове слабости у нападима на њега: његово богатство, стечено у годинама када се повукао из политике и посветио инвестиционом банкарству и то што је био у управном одбору америчког инвестиционог фонда "Блек рок". У тој улози "Политико" 2020. пише за њега да је био човек који је требало да моћном фонду отвори врата свуда где треба, односно да својим везама послужи њиховим интересима.
Занимљиво, нико се није сетио да помене оно због чега су га 2004. године критиковали немачки медији: породично наслеђе повезано са Хитлеровом странком.
