Земље Европске уније морају да разјасне како ће искористити споразум о заједничкој одбрани и ојачају своју оперативну визију, уместо да само троше новац на одбрану, изјавио је високи војни званичник ЕУ, генерал Роберт Бригер.
Бригер, који је шеф војног комитета ЕУ и главни војни саветник шефице европске дипломатије Каје Калас, упозорио је у интервјуу за Еурактив на неискоришћене европске опције које се односе на размештање војника, или појачање узајамне помоћи у случају неког конфликта.
Говорећи о дуго очекиваном документу о будућности европске одбране, он је казао да се очекивања односе углавном на развој капацитета и способности одбране, уз координисан и кооперативан приступ том питању.
"Развој одбрамбених способности требало би да има у виду оно што је војсци потребно. То значи да се надамо да ћемо извући поуке, посебно из сукоба у Украјини, али и да ћемо узети у обзир и индустријску производњу у сектору одбране као приоритет", истакао је Бригер.
Према његовим речима, искуство у Украјини је показало да је развој противваздушне и одбране од дронова од највеће важности.
"Осим тога, приоритет је заштита критичне подводне инфраструктуре, као и јачање производних капацитета за артиљеријску муницију. Поред тога, потребна нам је и довољна количина конвенционалног наоружања, људства и логистике", указао је званичник.
Како је навео Бригер, такође је важно да документ разјасни и тумачење и садржај члана 42.7 Лисабонског споразума који се односи на узајамну помоћ.
"По мом мишљењу, то је члан о легалном статусу тог Споразума који није активиран. Јасно је да се ЕУ не може ангажовати само у управљању кризама, пошто су Европљани све више укључени у територијалну одбрану, у сагласју са НАТО", рекао је он.
Бригер је нагласио да ЕУ може доста да учини како би ускладила свој развој потенцијала са Алијансом, као и да је потребно значајно веће издвајање за одбрану наредних година.
Како је навео, поставља се питање да ли узајамна помоћ значи само повећање производних капацитета?
"Да ли ми само плаћамо, или је Европа актер у актуелном и будућем тренутку? Ако желите да постанете још важнији актер, неопходно је предузети кредибилне кораке, на пример јачањем војне мобилности како би се омогућило брзо пребацивање војника са тешким наоружањем унутар европског континента", указао је Бригер.
На питање да ли би ЕУ могла да искористи нове снаге за брзо размештање од 5.000 војника на европском континенту, он је казао да су те снаге првенствено намењене за подручја ван Европе, али да свакако треба размислити да ли је могуће да буду ангажоване и унутар Европе након доношења потребних политичких одлука.
Говорећи о томе како види могућност коришћења таквих снага, на пример у Украјини, Бригер је указао да би у пост-ратном периоду, након примирја, за обезбеђивање зоне сепарације био потребан много већи број војника, али да би снаге за брзо размештање биле адекватне као први корак и могле би бити распоређене за неколико дана .