Европски снови већ сада постају кошмари. Нуклеарни кишобран који предлаже Емаунел Макрон има много пукотина. Док је Доналд Трамп држао лекцију Владимиру Зеленском, европски челници желе да промене безбедносну структуру Европе. Професор на Факултету политичких наука у Београду Милан Петричковић и Стеван Игњатовић пилот у пензији рекли су у емисији "Дан увече" на РТ Балкан да Европска унија покушава да уђе у нову нуклеарну трку, али да не верују да има снаге за то, као и да је сан о европској војсци није реалан.
Амерички председник Доналд Трамп изазвао је праву узбуну у Европи, и то не само по питању његовог плана за завршетак рата у Украјини и притисака на Зеленског да крене у том смеру, као и потписивања споразума о ретким рудама са Украјином, узбуна се дигла и око америчких база у Европи и потенцијалног одласка војске САД са европског тла, као и повлачења америчког нуклеарног оружја.
У борби за првенство над новом европском нуклеарном одбраном доминирају, првенствено Париз, док се Лондон поставља конкурентски по овом питању, без обзира на знатно мање нуклеарне потенцијале.
Француски председник Емануел Макрон изјавио је да је спреман да стварањем нуклеарног кишобрана заштити Европу од Русије и тиме је подржао идеју Фридриха Мерца, који је рекао да је нуклеарна безбедност неопходна у свету у коме америчке безбедносне гаранције за НАТО нису извесне.
Макрон је нагласио да Француска има аутономију над производњом и располагањем својим нуклеарним наоружањем, што међутим није случај са Великом Британијом. На основу чега би Француска могла да распоређује своје нуклеарне системе у Немачкој и да ли ће се САД заиста повући своје контигенте из Немачке, остаје да се види.
Иако се Француска котира као четврта сила према нуклеарним потенцијалима, извесно је да се у томе ни у најлуђем сну не може мерити са Русијом. Војни и политички експерти овако смеле изјаве Емануела Макрона оцењује као неутемељено хвалисање, а недостатак унитарности у самој Европи као реалну препреку за стварање јединствено војно-одбрамбеног и нуклеарног система.
Политички потези појединих европских лидера такорећи антитрамповске коалиције усмерени су на својеврсно тестирање одлучности и доследности нове америчке администрације. Русија и Белорусија, заједно са осталим савезницима без сумње се могу одупрети било каквом нуклеарном притиску из Европе, остављене на такорећи на цедилу, без америчке војне моћи.
Игњатовић: Макрон жели да преузме лидерство над ЕУ
Стеван Игњатовић пилот у пензији сматра да Макрон даје себи за право да преузме лидерство у Европи да би на неки начин оправдао своје политичке неуспехе које је које је до сада доживео.
"Направио је више фаулова, почевши од оне посете Кини, пре око две године, када ништа није постигао сем што се 'прошетао' до Кине и вратио назад, па преко свих пораза које је француска држава доживела у Африци, повлачењем свих могућих јединица, односно Легије странаца из Подсахарске Африке. Све су то изгубили захваљујући утицају Москве која је имала пресудан утицај у ослобођењу тих земаља, које је Париз експлоатисао", казао је Игњатовић.
Он је истакао да је Африка дуго била главни извор француских ресурса.
"Француска је четврта земља у свету по количини злата, а нема ниједан рудник. Сво је из земаља у којима су они робовласници. Уранијумом су се снабдевали из Нигера, а из Африке су узимали и сва остала богатства, енергенте и руде. Сада тога више нема. После тог повлачења из Африке, Макрон је, пре неколико месеци изјавио да Европа мора да се заштити од Руса, да се не би једног дана појавили на Ламаншу. Захтевао је да европске државе формирају војску, на чијем челу би, наравно, била Француска", указао је Игњатовић.
Он је рекао да најава формирања штита само прича после дебакла Зеленског у Белој кући.
Петричковић: Макронов сан није реалан
Професор Милан Петричковић сматра да је Макронов план преамбициозан.
"Амбиција је добра, али треба имати границе доброг укуса и границе тога шта је заиста реално остварити. То је махање празним пиштољем, јер је ово једна ситуација где су се Европљани мало пуштени од САД низ воду, са доласком Трампа. Били су велики апетити, јер су за њих гинули Украјинци. Европске земље су се 'заиграле' и Макрон сада покушава да себе представи као једног лидера", рекао је професор.
Он је истакао да европска привреда плаћа цех финансирања Украјине и да ће га тек платити.
"Не треба заборавити да неће нико да уложи новац ако нема користи. Нема помоћи од колективног запада и САД, ако један долар не може бар три пута да се 'окрене', неће га ни дати. Зато се ломе копља око минерала. Европске државе су наивно прокоцкале свој однос са Русијом, конкретно највише Немачка, која је имала јефтин гас", казао је Милан Петричковић.
Он је рекао да је после дебакла Зеленског у Белој кући, међу европским званичницима настала паника, да ће морати да мењају свој однос према Русији.
"Сада се ствари крећу другачијим током. То су земље које су навикле на леђима других, тим колонијализмом, набављање јефтиних енергената, учествовање у НАТО трупама, дељење плена, и овде ће бити проблема између САД и ЕУ око деобе плена у Украјини", сматра професор.
Он је истакао да причама о наводној угрожености Европе од нуклеарног напада, европски званичници покушавају да спинују и да замаскирају проблеме које имају у својим државама.
"То да Русија наводно има претензије према Европи, то је прича, протурање тезе. Сада Макрон због проблема у својој држави и пада животног стандарда тражи своју прилику. Суштина прављења тог штита и европске војске је да остваре свој сан, да на фин начин дођу на територију Русије. Да остваре оно што су имали на уму када су хушкали Украјину и да направе једну врсту тампон зоне. Сигуран сам да им то неће успети и да Русија то неће дозволити", рекао је професор Петричковић.
Он је поручио да ће о крају украјинског конфликта одлучивати Руска Федерација и САД.