Европска унија се припрема за војну потрошњу, али за владе није реч само о новцу.
Хитан састанак лидера ЕУ у четвртак како би се разговарало о томе како да се побољша безбедност Европе услед надолазећег војног повлачења председника САД Доналда Трампа са континента, требало је да буде прилика да се покаже јединство. Уместо тога, на помолу је преузимање власти, пише "Политико".
Националне престонице страхују да ће председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен искористити ову кризу да прошири овлашћења Брисела на нове области и ојача свој утицај у односу на националне владе.
Током пандемије ковида 19, она је држала земље по страни, нису биле у могућности да купују вакцине у своје име, а на почетку сукоба у Украјини преузела је водећу улогу у санкцијама Русији и испорукама оружја Кијеву. Овај централизовани приступ донео јој је надимак "краљица Урсула".
Лидери ЕУ не желе да се ово понови по осетљивом питању као што је потрошња на одбрану.
"Одбрана је и даље у великој мери и национална одговорност", рекао је прошле недеље високи дипломата ЕУ, објашњавајући противљење њихове земље против новца за одбрану којим управља Комисија.
Земље као што су Пољска и Финска посебно желе да заштите одбрану од покушаја прекорачења од стране Комисије.
"Пољска има јасну идеју да то жели да уради ван Комисије", рекао је дипломата ЕУ из друге земље.
Додали су, међутим, да су ови узвишени аргументи заиста "смоквин лист" да се сакрију осетљивија питања као што су ти да државе чланице не желе да им било који аутсајдер каже шта треба да раде.
Тензије ће достићи врхунац на хитном састанку лидера ЕУ 6. марта, где је Фон дер Лајенова рекла да ће представити "свеобухватан план за поновно наоружавање Европе".
Нацрт документа који су владе ЕУ припремиле за тај састанак, у који је "Политико" имао увид, позива Комисију да државама да више фискалног простора без одлагања и да предложи додатне изворе финансирања за одбрану на нивоу ЕУ, укључујући омогућавање преусмеравања средстава за регионални развој. Они позивају извршну власт ЕУ да брзо представи релевантне предлоге.
Како наводи тај лист, Комисија ће у писму лидерима ЕУ понудити различите "опције финансирања".
Трампов ефекат
Ове недеље ће Фон дер Лајенова изложити план како намерава да олабави правила о потрошњи ЕУ како би омогућила земљама да ефективно изузму војну потрошњу из строго контролисаних ограничења буџетског дефицита Брисела, рекло је неколико званичника, док се блок повлачи пред растућим страхом да ће Трамп напустити Украјину и Европу.
Земље ЕУ, међутим, подељене су око "ситних" слова "националне клаузуле за спасавање" – механизма за хитне случајеве осмишљеног да ублажи притисак на земље које се суочавају са изненадном ванредном ситуацијом.
Фон дер Лајенова је рекла да ће се овај механизам примењивати "на контролисан и условљен начин" како би се спречила велика потрошња из високо задужених земаља.
Али фискално конзервативне државе као што су Немачка и Холандија, и војни нападачи попут Грчке, желе да ограниче клаузулу о ванредном стању на земље које већ троше више од два процента свог бруто домаћег производа на одбрану, као подстицај за друге да постигну тај циљ.
Та идеја је разбеснела државе које нису достигле овај циљ, укључујући Италију и Шпанију.
"То је апсурдно јер би спречило земље којима је највише потребно да повећају потрошњу да то учине", рекао је трећи високи дипломата ЕУ.
Посебан предлог који заступа Пољска састоји се од давања веће флексибилности националним престоницама проширењем дефиниције потрошње на одбрану у оквиру правила ЕУ.
Оно што је најважније, ова опција би омогућила земљама ЕУ да самостално одлуче које ће инвестиције бити изузете – ограничавајући полицијску улогу Комисије и потенцијално омогућавајући неограничену потрошњу.
Четврти дипломата је упозорио да ће "Комисија имати више моћи за себе", ако се ова идеја не оствари.
Фонд за одбрану
Међутим, петљање са правилима ЕУ о потрошњи тешко да ће откључати обим финансирања који је потребан за радикално повећање одбрамбених потреба блока.
Веће питање са којим се владе суочавају у будућности, је како створити заједнички новац који ће одржати дугорочне инвестиције у одбрану.
Фон дер Лајенова је недавно представила инструмент ЕУ за снабдевање кључним програмима наоружања попут пројектила, дронова и интегрисане противваздушне одбране. Она је, међутим, изоставила да ли би инструмент требало да буде финансиран заједничким дугом ЕУ – идеја која такође раздваја владе.
Високо задужене владе, попут Италије и Шпаније, подржавају издавање заједничког дуга ЕУ – што је заправо бесплатан новац – за одбрану.
Још једна идеја коју је јавно изнео комесар за привреду Валдис Домбровскис укључује пренамену 93 милијарде евра неискоришћених зајмова из шеме ЕУ после ковида, за финансирање одбране.
Али за неке земље, попут Пољске, посебан фонд или развојна банка ван оквира ЕУ би били привлачније решење.
Ове опције би омогућиле земљама попут Велике Британије и Норвешке да се придруже напорима блока и могле би бити остваривије од било ког инструмента широм ЕУ, који би једногласно морало да одобри 27 влада ЕУ, укључујући и мађарског премијера Мађарске Виктора Орбана.
"Како ћеш да убедиш Мађарску?", пита се дипломата ЕУ.