Ко представља Европу у разговору са САД? Појављују се обриси новог тима без Урсуле, али са Ердоганом

Ко (може да) говори у име Европе када се разговара са Доналдом Трампом?

Велика Британија и Француска, пријатељи и непријатељи током векова, изгледа да су одбацили своје рибарске свађе после брегзита и изронили као изненађујуће уједињен фронт, који се залаже за Украјину и Европу.

Британски премијер Кир Стармер и француски председник Емануел Макрон отишли ​​су прошле недеље у америчку престоницу да се састану са Доналдом Трампом, пре него што је катастрофални сусрет Владимира Зеленског са америчким лидером у Овалном кабинету довео америчку војну и финансијску помоћ у опасност.

Стармер је након тога хитно окупио део европске групе у Лондону. Он и Макрон су се мање-више изабрали за предводнике након обећања да ће распоредити мировне трупе у Украјини.

Ипак, остаје питање: ко (може да) говори у име Европе када се разговара са Доналдом Трампом?

У прошлости, Немачка и Француска су генерално заузимале ту улогу упркос разним председницима Европске комисије који су се борили за централно место и Лондону који је чезнуо за директном линијом са Вашингтоном.

"Тренутно има превише телефонских бројева", рекао је фински председник Александар Стуб у интервјуу за "Блумберг" и додао: "Да се ја питам, мислим да нам је заправо потребан европски специјални изасланик."

Могу ли Стармер и Макрон да се изборе са Трампом? Новајлија Стармер донео је америчком председнику лични позив краља Чарлса да посети Велику Британију. Макрон га је већ намамио у Париз да поново отвори катедралу Нотр Дам.

Њихове комбиноване армије, нуклеарна снага и обавештајни капацитети значе да је англо-француски тип у бољој позицији од некадашње француско-немачке осовине предвођене тадашњом канцеларком Ангелом Меркел.

Ипак, биће потребна "коалиција вољних" – израз који је Џорџ Буш користио да би добио европску подршку за америчку инвазију на Ирак 2003, и коалиција коју је Стармер свесно изабрао док је окупљао традиционалне западне савезнике у Лондону, укључујући одлазећег канадског премијера Џастина Трудоа.

"Мислим да би Уједињено Краљевство требало да иступи и води", рекао је Стармер на конференцији за новинаре у Лондону и истакао: "Ми смо то историјски радили као нација, и морамо то да урадимо поново, и зато идемо напред на овоме."

Проблем је што и он и Макрон имају озбиљних проблема код куће који би могли да их спрече да се посвете "вођењу слободног света". Лидер лабуриста један је од најнепопуларнијих вођа у новијој историји Британије, док Макрону десничари и левичари озбиљно "дрмају фотељу".

Његова прича да је НАТО мртав и да је Европи потребно много веће самопоуздање пила би воду да је поткрепљена кешом. Уз то, каже неименовани званичник за "Блумберг", свестан је да Британија има историјске односе са САД због чега би да би Стармер могао да буде у бољој позицији да помогне у поправљању веза између Трампа и Зеленског.

Уз то, таман када се Европа понадала да су историјске несугласице превазиђене, појавила се вест да се Велика Британија оградила од предлога француског председника за ограничено почетно једномесечно примирје између Русије и Украјине (док је Кијев изразио резерве у вези са прекидом борби без безбедносних гаранција).

Па ипак, контуре потенцијалне коалиције полако се оцртавају. Италијанска премијерка Ђорђа Мелони ће вероватно бити трећи члан европске екипе због својих добрих односа и са Трампом и са његовим блиским сарадником Илоном Маском. Мађар Виктор Орбан испао је из комбинације због пречестог гурања прста у око Бриселу.

Поставља се питање шта је са Урсулом фон дер Лајен, бившом немачком министарком одбране, а сада шефицом Европске комисије. Фон дер Лајенова је имала блиске односе са демократама у Вашингтону и Бајденовом администрацијом које су сада, променом курса америчке политике, прилично слабе.

Уз то, Трамп не воли ЕУ – што је показао најавама царина које ће врло вероватно изазвати трговински рат, али и говором свог потпредседника Џеј Ди Венса на Минхенској безбедносној конференцији који је згрануо Брисел.

Док Европљани смишљају начине да смање своје ослањање на Вашингтон у одбрани континента, Турска је спремна да понуди другу по величини армију НАТО-а. По одговарајућој цени.

И ту председник Реџеп Тајип Ердоган игра своју, потенцијално важну, камео улогу поново пласирајући идеју пуноправног чланства у европски клуб. Подсећања ради, Ердоган командује војском од 400.000 људи прекаљених у борбама.

Како је рекао Ердоган: "Само пуноправно чланство Турске у блоку може спасити Европску унију од ћорсокака у који је запала, од економије до одбране, од политике до међународне репутације."