Највеће европске силе планирају заплену више од 200 милијарди евра замрзнуте руске имовине, док састављају планове за споразум о прекиду ватре у Украјини.
Француска и Немачка, које се дуго противе потпуној заплени имовине која се држи у ЕУ, сада разговарају са Великом Британијом и другим земљама о начинима на које би се она могла искористити.
Француски званичници разговарали су о предлогу да европске престонице заплене имовину ако Москва прекрши будући споразум о прекиду ватре у Украјини, рекле су "Фајненшел тајмсу" три особе упознате са разговорима.
Заговорници ове идеје то виде као начин да се Русија држи договореног, али и као гаранцију Кијеву да су уз њих "колико год буде потребно".
Преговори су уследили усред налета европских дипломатских напора, које предводе Француска и Велика Британија, да осмисле мировни план за Украјину, после одлуке председника САД Доналда Трампа да покрене билатералне преговоре са Москвом (и без ЕУ) у циљу окончања сукоба.
Савезници из Г7 замрзнули су око 300 милијарди евра средстава Централне банке Русије 2022, од којих се велика већина – око 190 милијарди евра – налази у белгијском централном безбедносном депозиту Јуроклир, а мањи износи држе Француска, Велика Британија, Јапан, Швајцарска и САД.
Тренутно се приход остварен овим средствима – углавном готовином и државним обвезницама – користи за исплату зајмова земаља Г7 Украјини у вредности од 50 милијарди долара, али се основна средства не дирају.
Земље, укључујући Украјину, Пољску и балтичке државе, дуго су се залагале за заплену основне имовине, али су кључне престонице, укључујући Берлин, Париз и Брисел, зазирале од тог плана из врло основаног страха да би заплена државне имовине представљала преседан у међународном праву и да би изазвала опште неповерење у њихове институције.
Европска централна банка је такође забринута да би статус евра као сигурне опције за девизне резерве био доведен у опасност. Већина имовине је деноминирана у еврима.
Током прошлонедељних разговора са Трампом, француски председник Емануел Макрон, рекао је да одузимање имовине не би било у складу са међународним правом, али је оставио могућност да би новац могао бити "део преговора на крају рата".
Будући канцелар Немачке Фридрих Мерц наговестио је да ће размотрити подршку предлогу који укључује заплену замрзнуте руске имовине, рекао је један извор. Мерц ће у среду разговарати са одлазећим канцеларом Олафом Шолцом како би ускладио ставове уочи самита лидера ЕУ.
Британски премијер сер Кир Стармер рекао је да Лондон разматра како би средства могла бити распоређена.
"Очигледно је да се приходи и профити користе", рекао је он посланицима после потписивања споразума са Владимиром Зеленским на основу кога ће Уједињено Краљевство позајмити 2,26 милијарди фунти Украјини уз помоћ профита од санкционисаних руских суверених средстава.
"Што се тиче саме (основне) имовине, то је веома компликовано питање. Није једноставно", додао је Стармер. "Али мислим да морамо да урадимо више и радимо више да бисмо сагледали бар могућности, заједно са другим земљама."
Два извора упозната са француским предлогом рекли су да су га други европски савезници добро прихватили, али да је далеко од договора.