Амерички председник Доналд Трамп је у првих 40 дана своје владавине приредио много изненађења, од брзине с којом је почео да "исушује мочвару" у Вашингтону до отварања преговора о нормализацији односа са Русијом.
Његов потпредседник, Џеј Ди Венс, шокирао је европске савезнике говором на Минхенској безбедносној конференцији, поручивши да је "нови шериф стигао у град" и да САД не одобравају медијску цензуру и политичку репресију коју ЕУ сматра за нормалну.
Управо су се на те речи позвали амерички новинари који су у отвореном писму у понедељак затражили од Трампа да укине санкције РТ, Спутњику и њиховој матичној организацији.
"Новинари које ове санкције погађају су амерички држављани. Не само да су изгубили посао, већ и прилику да чињенично извештавају публици од преко 800 милиона људи широм планете. Бајденов притисак на друштвене мреже био је пример корупције. Отворена забрана медијске организације је већ кршење Устава", наводи се у писму.
У првом амандману америчког Устава, усвојеном давне 1791, држави се забрањује да ограничава "слободу говора или штампе". То је разлог што САД нису могле да забране "руске државне медије", као што су убрзо после ескалације украјинске кризе то урадиле Канада, Велика Британија и ЕУ.
Устав није сметао влади Џоа Бајдена да изврши притисак на друштвене мреже, махом са седиштем у Америци, да блокирају или обришу канале РТ и осталих медија, или да натерају РТ Америку да се затвори у марту 2022. Али нису могли да санкционишу и забране РТ и Спутњик до 13. септембра 2024, када су коначно пронашли изговор.
Тадашњи државни секретар САД Ентони Блинкен оптужио је РТ да спроводи "тајне операције за мешање у унутрашње послове других земаља" и делује као продужена рука руске обавештајне службе.
А шеф "америчког центра за глобални ангажман" (ГЕЦ) Џејмс Рубин – нама познатији као портпарол Стејт департмента током агресије НАТО на СРЈ 1999, и бивши муж Си-Ен-Ен пропагандисте Кристијане Аманпур – РТ је покушао да се меша у изборе у Аргентини, Немачкој и Француској, те "подстакне насиље" ако не постигне жељени утицај.
То је био потез без преседана, каже се у писму, јер "пре тога ниједна америчка администрација није забранила, блокирала или санкционисала медије".
Ни Рубин ни Блинкен нису изнели никакве доказе за своје тврдње. По америчком закону о санкцијама, нису ни морали: за стављање на црну листу довољна је само оптужба власти.
За све ове године откад Вашингтон користи санкције као "инструмент економског државништва", како је то својевремено описао један функционер Бајденове бирократије, нико се није усудио да се томе у принципу супротстави. Све до сада.
Аутор писма је Бен Свон, дугогодишњи истраживачки новинар и власник медијске куће Соврен. Потписало га је још 16 новинара, од којих су многи били сарадници РТ, а послато је на трећу годишњицу гашења РТ Америке, симболично. Дан после тога се позиву придружила и Маргарита Симоњан, главни уредник РТ.
"Укидање ове срамотне и неуставне забране био би добар потез за Трампа", каже за РТ Балкан Небојша Малић, некадашњи новинар РТ Америка и истиче: "Ништа га не кошта, пружа му прилику да своје политичке противнике оптужи за ниподаштавање Устава, а тиме би послао и поруку добре воље док преговара са Русијом о обнављању односа."
Бела кућа је наводно већ тражила од Стејт департмента и Трезора да направе списак санкција које би могле да буду укинуте, навео је Ројтерс позивајући се на неименоване изворе. О могућности да међу њима буде и забрана РТ није било речи.