Уједињене нације су одредиле 110 милиона долара из фонда за хитне случајеве за помоћ занемареним кризама широм света, укључујући Судан, након што су донатори попут Сједињених Држава наредили велике резове.
УН предвиђа да ће нивои финансирања, који су се смањивали много пре него што је амерички председник Доналд Трамп наредио замрзавање стране помоћи у јануару, ове године пасти на рекордно низак ниво.
Трампова администрација саопштила је прошлог месеца да је отказала скоро 10.000 грантова и уговора о страној помоћи у вредности од скоро 60 милијарди долара, чиме је окончано око 90 одсто глобалног рада Америчке агенције за међународни развој (УСАИД).
Други донатори попут Британије такође су најавили смањење јер се земље суочавају са све већим притиском да повећају потрошњу за одбрану.
"За земље погођене сукобима, климатским променама и економским превирањима, брутални резови финансирања не значе да су хуманитарне потребе нестале", рекао је Ројтерсу Том Флечер, подсекретар за хуманитарна питања и координатор за хитну помоћ.
Уједињене нације траже 45 милијарди долара у 2025. за помоћ око 185 милиона људи који беже од сукоба и боре се са глађу у ономе што је Флечер описао као "ниво патње без преседана".
До сада су УН примиле само пет одсто траженог.
Новац из Централног фонда за ванредне ситуације ићи ће за недовољно финансиране и занемарене кризе широм Африке, Азије и Латинске Америке, наводи се у саопштењу УН.
Отприлике трећина новца ићи ће за подршку Судану, где је скоро две године грађанског рата изазвао огромно расељавање људи и кризу глади, и суседном Чаду који је примио више од милион суданских избеглица.
Остали примаоци су Авганистан, Централноафричка Република, Нигер и Сомалија.