Изабрали рат уместо мира, Орбан им покварио план: Шта је договорено на хитном самиту ЕУ

Ванредни самит ЕУ о помоћи Украјини отегао се до касно вечерас. После више сати преговора иза затворених врата, а у присуству шефа кијевског режима Владимира Зеленског који се повремено оглашавао на друштвеним мрежама, Европски савет објавио је закључке састанка.

Најпре су и "Политико" и Асошијетед прес јавили како мађарски премијер Виктор Орбан инсистира на томе да се прихвати политика коју заступа амерички председник Доналд Трамп, али је тачку на сва нагађања ставила објава саопштења из Брисела.

Орбан је на крају одбио да потпише закључке ЕУ о слању војне помоћи Украјини, па ће они бити издати уз подршку 26 држава чланица блока, пренео је "Политико" под насловом "Велики раскол у ЕУ".

Са друге стране, у закључцима који су објављени вечерас, а о питању наоружавања земаља ЕУ, наводи се да Европски савет наглашава да "Европа мора постати суверенија, одговорнија за сопствену одбрану и боље опремљена да делује и самостално се носи са непосредним и будућим изазовима и претњама".

"Агресорски рат Русије против Украјине и његове последице по европску и глобалну безбедност у променљивом окружењу представљају егзистенцијални изазов за Европску унију. ЕУ ће убрзати мобилизацију неопходних инструмената и финансирања у циљу јачања безбедности Европске уније и заштите наших грађана. Унија ће ојачати своју укупну одбрамбену спремност, смањити своје стратешке зависности, решити своје критичне недостатке и у складу с тим, ојачати европску одбрамбену технолошку и индустријску базу широм Уније", наводи се у усвојеном документу. 

Европски савет наглашава потребу да настави да значајно повећава издатке за европску безбедност и одбрану.

"Позива се Комисија да истражи даље мере, узимајући у обзир ставове Савета, уз обезбеђивање одрживости дуга, како би се олакшала значајна потрошња на одбрану на националном нивоу у свим државама чланицама. Комисија да предложи додатне изворе финансирања за одбрану на нивоу ЕУ, укључујући додатне могућности и подстицаје који се нуде свим државама чланицама", наводи се. 

Извршна власт ЕУ процењује да би на овај начин могло да се ослободи око 650 милијарди евра.

Лидери су такође примили к знању понуду Комисије о пакету зајма у вредности од 150 милијарди евра за куповину нове војне опреме и позвали особље у седишту ЕУ да "хитно испита овај предлог".

У тексту се даље, наглашава важност приватног финансирања одбрамбене индустрије и позива Комисија да размотри мере у том погледу, укључујући и сигнализирање приватним инвеститорима важности одбрамбене индустрије за Европу.

"Одбрана свих копнених, ваздушних и поморских граница ЕУ доприноси безбедности Европе у целини, посебно у погледу источне границе ЕУ, с обзиром на претње које представљају Русија и Белорусија", истиче се.

Шта пише у закључцима о Украјини

Европски савет накнадно је објавио закључке о Украјини у којима се наводи да Европски савет поново потврђује своју сталну и непоколебљиву подршку украјинској независности, суверенитету и територијалном интегритету унутар њених међународно признатих граница.

Такође, додаје се да, с обзиром на нови замах преговора, Европски савет наглашава да не може бити преговора о Украјини без Украјине, да не може бити преговора који утичу на европску безбедност без учешћа Европе.

"Украјинска, европска, трансатлантска и глобална безбедност су испреплетене", наводи се.

У документ је уврштен и захтев Зеленског да било какво примирје и прекид ватре може доћи као део процеса који води ка свеобухватном мировном споразуму који мора да буде праћен чврстим и кредибилним безбедносним гаранцијама за Украјину "који доприносе одвраћању будуће руске агресије".

Нема најаве о додатној војној помоћи Украјини, већ ће ЕУ наставити да пружа Кијеву редовну финансијску подршку, што у 2025. години значи 30,6 милијарди евра и 18,1 милијарди евра у оквиру профита који потиче од заплењене руске имовине.

Поред средстава већ опредељених за Украјину за ову годину, поздравља спремност држава чланица да хитно појачају напоре за решавање хитних војних и одбрамбених потреба Украјине, посебно испоруке система противваздушне одбране, муниције и пројектила, обезбеђивање неопходне обуке и опреме за украјинске бригаде и друге потребе које Украјина може имати.

"Европски савет подвлачи инхерентно право Украјине да бира сопствену судбину, на основу Повеље УН и међународног права. Европска унија ће интензивирати подршку реформским напорима Украјине на њеном путу ка чланству у ЕУ", наводи се.

У овом документу испоштован је захтев Словачке о транзиту гаса, па се као 12. тачка наводи да Европски савет позива Комисију, Словачку и Украјину да интензивирају напоре ка проналажењу изводљивих решења за питање транзита гаса, узимајући у обзир забринутост коју је истакла Словачка.