Шта је Зеленски добио од самита у Бриселу: Загрљаји, заједничке фотoграфије и обећања

Загрљаји, фотографисање и обећање да ће се наставити са наоружавањем Украјине. То је отприлике све што су лидери Европске уније могли да понуде Владимиру Зеленском на хитном самиту у Бриселу у четвртак, сумира "Политико".

Наравно, смислили су планове за јачање одбрамбеног сектора ЕУ, али нису се сложили око нових обавеза за јачање Кијева у блиској будућности.

Украјина се бори са прекидом америчке војне помоћи и размене обавештајних података док Трампова администрација врши притисак на Зеленског да брзо склопи мировни споразум са руским председником Владимиром Путином. Уочи скупа у Бриселу, дипломате земаља које одлучно подржавају Украјину изразиле су наду да ће састанак донети нове обавезе да се Кијев стави у јачу позицију.

Орбан: ЕУ ће променити одлуку о помоћи Украјини кад схвати да не може да је приушти

Али после 10 сати разговора и упркос јавном загрљају Зеленског — који се обратио новинарима у пратњи челника двеју највиших институција ЕУ, Урсуле фон дер Лајен и Антонија Косте — коначни закључци изнесени међу националним лидерима били су фокусирани само на њихове колективне напоре да изграде издељени сектор одбране.

Део о Украјини није прошао ни међу 27 чланица због противљења мађарског премијера Виктора Орбана, који је изјавио да се противи изјави уочи састанка и остао при том ставу.

Без Мађарске, 26 земаља потписало је изјаву о Украјини која повлачи црвене линије за будуће мировне преговоре, позива на приступање Кијева блоку и обећава будућу војну помоћ без конкретних циљева.

На скупу, Зеленски је навео листу хитних потреба, позивајући Европу да "убрза" рад на финансијском инструменту намењеном помоћи украјинској војсци. Он је захтевао нови пакет санкција Русији и позвао ЕУ да настави са плановима за пријем Украјине у блок до 2030. године.

Пре скупа, шеф дипломатије ЕУ Kaja Калас покушала је да окупи земље чланице око настојања да се обезбеди најмање 20 милијарди евра војне помоћи за испоруку Украјини током 2025, према тврдњама неколико дипломата. Међутим, упркос опсежним разговорима између дипломата, тај напор није успео да добије једногласну подршку.

Главно питање које виси над будућношћу Украјине јесте да ли ЕУ може да замени или некако надокнади прекид америчке војне помоћи и обавештајних података.

Према неименованом званичнику ЕУ који је присуствовао састанку, естонски премијер Кристен Михал је покренуо ову тему током дискусија иза затворених врата, питајући: "Можемо ли сами". Одговор је био гласна тишина.

Земље ЕУ су колективно обећале више Украјини у смислу финансијске и војне подршке него САД од почетка руске Специјалне војне операције. Та подршка ће наставити да тече у наредним месецима, са око 30 милијарди евра финансијске помоћи намењене за 2025. путем зајмова подржаних замрзнутим средствима Русије. Али крај америчке војне подршке оставља зјапећу рупу у способности савезника да подрже Украјину у свим аспектима њеног рата, посебно када су у питању обавештајни подаци и циљане информације за прецизно оружје.

Док су европски лидери били на вечери, извештај Ен-Би-Си њуза у коме су цитирани садашњи и бивши амерички званичници сугерисао је да се Вашингтон може посветити само одбрани земаља које издвајају одређени проценат свог бруто домаћег производа за одбрану.

Забринутост због могућег повлачења САД из НАТО-а или смањења улоге у европској безбедносној архитектури изазвала је једну од највећих геополитичких криза која је погодила континент у последњих неколико деценија, са лидерима који су се упуштали у махниту дипломатију у последње две недеље.

Када је све речено и урађено у Бриселу, настојање Европљана да избегну губитак безбедносних гаранција САД показало се као њихов приоритет. Помагање у јачању украјинске позиције на бојном пољу и за преговарачким столом, завршило је као далека брига другог реда — што показује количина времена које су провели разговарајући о Украјини насупрот европској одбрани.

Дискусија о одбрани заузела је највећи део од тих 10 сати, а лидери су се питали како да финансирају повећање одбране у вредности од 800 милијарди евра и колики део својих инвестиција да потроше на изворе из Европе у односу на оне не-ЕУ.

Разговори о Украјини, међутим, обављени су за око 15 минута, каже један дипломата ЕУ. Тиме је све речено, закључује "Политико".