Подаци Уједињених нација: Само 13 од 193 земље света воде жене

Подаци Уједињених нација (УН) објављени у октобру 2024. године показују да само 13 од 193 земље света имају жене на челу, што, како пише "Скај њуз", поставља питање да ли би свет био мирнији уколико би више жена било на власти.

Поједини политичари, попут бившег америчког председника Барака Обаме, верују да би свет био мирнији уколико би више жена било на власти.

Он је раније говорио да би у том случају било мање рата, деца би била боље збринута, а животни стандарди би такође били бољи.

Те тврдње подржава и бивша председница Ирске, Мери Робинсон, која сматра да би већи број жена на врху власти био "неопходан" за постизање мирнијег света.

Међутим, поглед на историју показује да жене на челу држава нису нужно биле склоније избегавању сукоба.

Професор политичких наука на Универзитету Принстон, Кристофер Блер истиче да жене на високом положају често делују као "челичне даме" како би превазишле родне стереотипе који их приказују као мање компетентне у питањима националне безбедности.

Прва премијерка Велике Британије, Маргарет Тачер, започела је Фолкландски рат 1982. године, док је Хилари Клинтон, као америчка државна секретарка, оклевала у разговорима о миру са талибанима, јер се прибојавала да не буде сматрана као "блага".

Анђела Саини, ауторка књиге "Patriarchs: How Men Came to Rule", напомиње да жене нису "имуне на агресивност", цитирајући примере као што је Индира Ганди, премијерка Индије која је 1975. године увела ванредно стање, или краљице Лакшми Беј, која је предводила индијски устанак против Британаца 1857. године.

Психолог Корделија Фајн истиче да улога жена у доношењу одлука може да допринесе смањењу ратова, што се види у истраживањима која показују да учешће жена у мировним преговорима доводи до трајнијих решења.

Иако жене могу бити склоније избегавању рата, социјални и политички контекст може да утиче на њихов одговор, а укључивање жена у процесима доношења одлука свакако доприноси мирнијем друштву, истичу стручњаци.