Нове власти у Дамаску обећале су међународној јавности да ће у Сирији бити места за све етничке и верске заједнице, али је претходних дана дошло до нових окршаја у регионима које настањују aлавити.
На друштвеним мрежама могу се наћи бројни снимци јавних погубљења алавита, хришћана и друза.
У међувремену, чини се као да би на курдско питање коначно могла да се стави тачка, а преговори између Израела и Хамаса настављају се упркос трзавицама. То је једна од тема у емисији "Дан увече" о којој су причали уредник на телевизији РТ Балкан Андреј Млакар и дугогодишња дописница с Блиског истока Леа Кумер.
Ко су алавити?
Кумерова je, говорећи о томе ко су алавити и зашто су на мети нових сиријских власти рекла да су они шиитска секта којој је припадао свргнути председник Башар ел Асад и да их има у Сирији око милион до два.
"Већина становника у Сирији су сунити, негде три четвртине, а шиитске секте, исламисти, друзи и алавити чине остатак становништва, а ту су наравно курди и хришћани. То је прилично компликован етнички састав државе", објаснила је Кумерова.
"На власти је породица Асад била 50 година и проблем настаје у тако компликованим земљама где постоји више етничких и верских заједница. Један од најбољих начина, други нису измислили, да држава буде секуларна", додаје она.
Како је истакла, породица Асад је владала уз помоћ Бат партије која је постојала и у Ираку.
"То је партија која је форсирала арапски национализам и социјализам и они су имали проблем углавном са муслиманском браћом који су сунити и који поштују стриктно шеријатско право. По њиховом схватању национализам није компатибилан са исламом и са вером, нити са политиком и државом, то је за муслиманску браћу једно те исто", објашњава она.
За време Хафиза ел Асада, Башаревог оца, како је истакла, било је побуна од стране муслиманске браће где су они 1980. године покушали да га убију.
"Oн је покушавао дуго да уведе мир, да би 1982. напрaвио покољ где је убијено 20 до 40.000 људи и како кажу он је то 'залио асфалтом'. То се назива побуном сука (арапски назив за трговински део) против националиста. После тога они су наставили да владају, а колико је то добро или лоше то могу само Сиријци да кажу", рекла је Кумерова.
Подсећа на Арапско пролеће, које је покренуто на једном састанку у Истанбулу када је Хилари Клинтон изјавила да Сирију треба срушити да би се помогло Израелу.
"Све државе су прошле кроз Арапско пролеће којe се претворило у грађанске ратове. Није у тим земљама ништа боље него што је било, једноставно је те режиме требало срушити, довести неке друге владе које би можда имале други однос према Израелу који већина чланица Арапске лиге не признаје", истиче она, додајући да су дотле односи са Израелом и арапским земљама били стално напети.
"Египат и Јордан су једини потписали признање Израела. Мислило се да ће то донети неки мир, али ратове са Израелом водили су Египат, Јордан, Сирија, Либан, Ирак, чак и Јемен, те земље је такође требало смирити и довести у ред", нагласила је.
Наглашава да је Сирија последња која је дошла на ред и додаје да није довољно да Ахмед ел Шара обуче европско одело и да ће се тиме ситуација променити за 5 минута.
"Ово је освета"
Млакар истиче да је Ел Асад био алавит и додаје да су хришћани доста блиски са алавитима и да су држали њихову страну.
Рекао је да је Ел Асад у једном тренутку хтео да потпише мировни споразум са Израелом, па је, како додаје, неким чудним околностима та прича пропала.
"Генерално у сукобу Арапског пролећа алавити и хришћани су држали једну страну, били су заједно против сунита", нагласио је.
Што се друза тиче, како каже, они су се држали неутрално, али су "нагињали у неким тренуцима Башару ел Асаду када је њима то одговарало", али је додао да су они играли своју игру с обзиром да је то специфична културно-верска заједница на Блиском истоку која служи у израелској војсци.
"Сада су захтевали помоћ од Израела и подизали су заставу Израела у својој провинцији, која је у близини границе са том земљом", рекао је Млакар.
Каже да су се хришћани борили на страни Асада против разних формација које су постојале и десило се оно што се десило сада.
Сматра да то што се десило је освета.
"Ово је било оправдање. Припадници бивше 4. гардијско-оклопне механизоване бригаде која је чинила кичму Републиканске гарде којој је припадао рођени брат Башара ел Асада (био је њихов командан) кренули су у битку против садашње структуре власти односно против Хајат Тахрир ел Шамa и њихове екипе из Aл Kаиде (преструктуисане), која је сада наоружана турским оружјем...упала је и остварила турске интересе и дошло је време за освету", наглашава он.
Како је рекао, када је пао Асад говорило се како је дошло време за јединство, како ће се поштовати националне мањине, али је нагласио да се очекивала једна оваква бруталност само је требао повод, a повод је, према његовим речима, била побуна преосталих снага Башара ел Асада који нису положили оружје
"Оно што је занимљиво лидер Сирије путује у Брисел на разговор са ЕУ у тренутку када је неколико хиљада људи убијено, када су масакриране читаве породице, када сунити јашу шиите...Поступци које џихадисти према тим људима раде показују то шта они о њима мисле", сматра он, додајући да не мисле ништа добро.