Док би већина политичара широм света желела да што пре заборави причу о пандемији, већина људи и даље живи с њеним последицама. Међу онима који би ковид сезону заувек да избришу, вероватно је и тадашњи британски премијер Борис Џонсон, ког је овај вирус коштао функције, пошто је ухваћен да се лудо проводио са члановима владе док су на снази били строги прописи.
Иако се актуелни британски политичари понашају као да се пандемија никада није ни догодила, изазови са којима се суочава Лабуристичка странка, од климаве економије, преко урушених јавних служби, до ниског поверења грађана, неизбежно су повезани са ковид периодом.
Економска цена пандемије
Док британски министри очајнички траже начине за уштеду, економске последице ковида 19 и даље су очигледне.
Први удар био је кратак, али разоран. Јавни дуг је нагло скочио на 313 милијарди фунти у фискалној 2020–2021, што је око 179 милијарди више него што се очекивало пре пандемије. План субвенционисања плата, који је увео тадашњи министар финансија Риши Сунак, практично је омогућио радницима да остану код куће уместо да буду отпуштени. Тај програм коштао је невероватних 96,9 милијарди фунти. Иако се јавни дуг од тада смањује, ожиљци остају.
Државни дуг Британије, који је пре пандемије износио око 1,9 билиона фунти, до 2023–2024. скочио је на преко 2,7 билиона фунти. Пандемија је била један од два велика удара на економију, заједно са субвенцијама за грађане током енергетске кризе изазване сукобом у Украјини.
"Имамо много више државног дуга, а влада плаћа огромне износе само за камате", каже Пол Џонсон, директор Института за фискалне студије (ИФС), шта то ограничава маневарски простор садашње лабуристичке владе у погледу предизборних обећања.
Џонсон истиче да је британска економија сада вероватно мања него што би била да није било пандемије – што значи да су људи сиромашнији него што би иначе били.
Осим тога, осећај економске несигурности додатно је погоршан проблемима попут кашњења судских процеса, растућих листа чекања у болницама и проблема у образовању – сви они, бар делимично, воде порекло из пандемије.
У децембру 2019, када је вирус први пут детектован у Кини, листа чекања за Енглеску износила је 4,57 милиона људи. До јануара 2025, та цифра нарасла је на око 6,25 милиона људи, укључујући скоро 200.000 особа које чекају више од годину дана на медицински третман. Листе чекања сада поново опадају.
Пандемија је изазвала и озбиљне проблеме у правосудном систему. Судови су морали да пређу на онлајн суђења и повећају потрошњу на видео-опрему како би се испоштовала правила социјалног дистанцирања. Парламентарни одбор за јавне рачуне утврдио је да су привремене суднице постављене током пандемије биле три пута скупље за одржавање од стандардних судница.
Ова комисија такође је открила да је заостатак случајева у Крунском суду експлодирао, са 33.290 случајева у марту 2019. на 73.105 до септембра 2024.
Повратак у учионице – или не?
За многе породице, најтежи део пандемије био је затварање школа. Квалитет онлајн наставе се драстично разликовао од школе до школе.
Иако су матурским испити углавном враћени на пре-пандемијски ниво, нека деца се никада нису вратила у школу.
Хронично изостајање, где ученици пропуштају десет одсто или више наставе, скочило је са 10,5 процената у школској 2018–2019. на 19,2 одсто у 2023–2024.
Држава у расулу
Пандемија је, пише "Политико", разоткрила огромне пукотине у британском државном апарату, при чему су министри и високи службеници пребацивали одговорност једни на друге у оквиру текуће истраге о пандемији.
Први извештај о спремности државе на пандемију, објављен прошлог јула, био је поразан. Закључено је да је влада ушла у кризу неспремна и без отпорности.
Међу сведоцима били су Борис Џонсон и његов некадашњи блиски саветник, а сада ривал, Доминик Камингс. Камингс је критиковао државни апарат као "нефункционалан", а кабинет као "хаос с погрешним људима на челу".
Актуелни премијер Кир Стармер покушава да реформише државни апарат, али његови потези до сада су били усмерени на површинске промене, попут укидања Националног здравственог система у Енглеској.
Криза поверења у политичаре
Пандемија и скандал у којем су званичници организовали пијанке у Даунинг Стриту док су строга правила била на снази, додатно су урушили поверење јавности у политичаре.
Анкета Ипсоса из новембра 2024. показала је да само 11 одсто грађана верује да политичари говоре истину.
И док се лабуристи труде да поврате поверење, многи Британци и даље сматрају да пандемија има дугорочан ефекат на стање у земљи.