Европске земље су последњих деценија заједно уштеделе стотине милијарди евра годишње – послератну "дивиденду мира" – пошто су смањиле потрошњу на одбрану и ресурсе усмериле на друге приоритете.
Сада се, међутим, суочавају са бруталним обрачуном јер крећу у акцију поновне милитаризације након што је Доналд Трамп запретио да ће смањити подршку САД Старом континенту.
Док ЕУ данас троши нешто мање од два процента свог БДП-а на одбрану, европски лидери отворено расправљају о подизању потрошње на чак 3,5 одсто БДП-а или више у наредној деценији, што је ниво који у континенталној Европи није виђен од касних 1960-их.
Потрошња на овом нивоу између 1995. и 2023. би захтевала од држава чланица ЕУ да издвајају додатних 387 милијарди долара годишње за одбрану, према прорачунима "Фајненшел тајмса".
Где сада наћи тај новац?
Европа је уживала у годинама ниске војне потрошње захваљујући продуженом периоду америчке заштите, што јој је омогућило да изгради један од најиздашнијих система социјалног осигурања за све старије становништво. Широм ЕУ, социјална заштита је порасла као удео у укупној владиној потрошњи, са 36,6 одсто у 1995. години на 41,4 одсто уочи пандемије, према Еуростату.
Да би се значајно преокренуо дугорочни тренд војне потрошње, која се у односу на БДП преполовила између 1963. и 2023. у већини великих европских економија – потребно је смањење постојеће потрошње или веће задуживање које би многе престонице тешко могле да приуште.
Широм Европе, покушаји да се смање социјална издавања показала су се мучним и тешким (пример Француске). Ипак, сада се о томе озбиљно разматра.
Клаус Вистесен, економиста консултантске компаније "Пантеон" каже да је јаз у могућностима велики и да је "напредак и даље спор".
"Чека нас дуга, ужурбана и панична транзиција", рекао је он.
Различите су и процене потребног повећања издавања за одбрану, од 160 милијарди евра годишње у наредних пет које процењује "Голдман Сакс" до распона од 230 милијарди евра до 460 милијарди евра годишње према процени "Пантеона".
Док веће задуживање може да покрије неке почетне издатке земаља које имају фискалног простора да се задуже, трошак поновног наоружавања ће на крају сносити порески обвезници и корисници мрежа социјалног осигурања на континенту.
Програми стране помоћи ће вероватно бити међу непосредним жртвама – Велика Британија је већ најавила стрмоглаве резове – док предстоје оштре одлуке за буџете социјалне заштите. Вистесен каже да ће можда бити потребан и еквивалент "ратних" пореза.
Смањење државне потрошње на пензије и здравствену заштиту биће посебно изазовно, јер је европска популација најстарија на било ком континенту, што значи да ће социјална потрошња расти, а приходи пасти како се радно способно становништво смањи.
"Владе ће или морати да позајмљују више, што ризикује да узнемири инвеститоре у обвезнице, или да изврше надокнађујуће резове буџета, што ризикује да узнемири гласаче", рекао је Џек Ален-Рејнолдс, економиста у "Капитал економиксу".