
Ко је овде председник: Америчке судије против Доналда Трампа

Уколико неизабране судије наставе да постављају препреке Белој кући да спроводи политику за коју су Американци гласали, САД и њихово правосуђе ће се наћи у озбиљној кризи, упозоравају у Вашингтону.
За протекла два месеца, демократе су поднеле преко 120 тужби којима оспоравају одлуке председника Доналда Трампа, а у 20 случајева су федералне судије наредиле обуставу или чак преокрет неких уредби.
Пет таквих налога стигло је само у петак, између њих и забрана депортације илегалних имиграната, опозив забране трансродним припадницима оружаних снага, и наређење Илону Маску да врати на посао отпуштене раднике УСАИД-а.
"Ако председник нема право да избаци из земље убице и остале криминалце јер полудели радикални левичар од судије хоће да преузме улогу председника, онда је наша земља у великом проблему и прети јој пропаст!" изјавио је Трамп у среду.
Реч је о Џејмсу Боасбергу, председавајућем федералног судског дистрикта Вашингтон, који је наредио да се авиони са венецуеланским мигрантима врате са пута у Салвадор. То се није десило, па је Боасберг наставио да инсистира како надлежна министарства морају њему да поднесу детаљне извештаје на одобрење пре него што било шта ураде.

Трамп је Боасберга претходно назвао "реметилачким фактором" који није победио на изборима и захтевао да га Конгрес опозове.
"Ово је недоличан одговор", изјавио је судија Џон Робертс, председавајући Врховног суда, у изјави послатој одређеним медијима. Робертс се позвао на традицију по којој судска власт оцењује да ли су председничке одлуке уставне.
Робертсов проблем је што су Боасбергова наређења експлицитно неуставна, јер је Врховни суд још 1948. пресудио по питању депортација на основу закона на који се сад позива Трамп.
Не пише у Уставу али има у "Хамилтону"
Боасберг је иначе исти судија који је 2016. одобрио налог за прислушкивање Трампове председничке кампање на основу измаштаног "Русија досијеа". Његова кћерка ради за НВО која пружа правну помоћ илегалним имигрантима, док му супруга води НВО која се бави абортусима, а финансирају је УСАИД и Сорош.
У међувремену је други федерални судија оспорио одлуку о отпуштању запослених у УСАИД-у и наредио Маску и његовом ДОГЕ да врати приступ новцу компјутерским системима свим тренутним радницима и приватним подизвођачима те агенције. Судија Теодор Чуанг је такође наредио да Трампова администрација ничим не ремети рад УСАИД-а.
А судија Ана Рејес заповедила је Пентагону да откаже забрану трансродним особама да буду припадници оружаних снага. Иако председник има право и обавезу да обезбеди борбену готовост, "то не сме да ускрати привилегију службе особама на маргини" или да "ускрати Американцима једнаку заштиту", написала је Рејес. Уместо релевантног члана Устава или закона, међутим, Рејес је у пресуди цитирала реп-мјузикл "Хамилтон".
Неизабране судије: Диктатура "црних мантија"
Рејес, Чуанг, Боасберг и све остале судије које су за протеклих 60 дана издале десетине наређења којима се блокирају Трампове одлуке имају једну заједничку нит: све њих су именовали демократски председници.
У САД се федералне судије и чланови Врховног суда не бирају, већ их поставља председник са одобрењем Сената. Једном именоване судије могу бити опозване, али то захтева већину у Представничком дому и двотрећинску већину у Сенату. У целој америчкој историји, само осам федералних судија је успешно опозвано. Последњи случај је био 2010, када је судија Томас Портус осуђен за корупцију и лагање под заклетвом.
До пре само неколико година, било је нечувено да федерални судија у само једном округу може да нареди обуставу неке уредбе на целој територији у САД. То се дешавало свега једном или два пута годишње, али је у Трамповом првом мандату (2017-2021) таквих одлука било више од 60.
"Тренутно су судије на себе преузеле овлашћења председника и министара одбране, иностраних послова и безбедности. Сваки дан мењају одлуке ове администрације у пољима економије, спољне политике, кадровских решења и националне безбедности," изјавио је Трампов саветник Стивен Милер.
"Ово је лудило, чисто безакоње, најозбиљнији напад на демократију и – мора да престане", додао је Милер.
По њему је овакво понашање судија "крађа гласова и гласа америчког народа", јер ако било ко од неизабраних судија може сваког дана да одлучи да је моћнији од председника, онда "ни власт ни демократија више не функционишу".
Председник Салвадора Најиб Букеле прокоментарисао је ситуацију у САД као "судијски пуч". А по речима републиканског коментатора Чарлија Кирка, "или имамо председника или овом земљом влада 677 диктатора са судским чекићем".
Трампова администрација тренутно подноси жалбе и апелације Врховном суду, где наводни конзервативци имају већину од шест чланова – од којих је троје именовао сам Трамп – у нади да ће пресудити против узурпација нижих судова. Међутим, судије Робертс и Ејми Кони Барет су се прошлог месеца придружили либералима и вратили један предмет на нижу инстанцу, без образложења.
У Вашингтону се прича да је то зато што је Робертс кукавица који нема петљу да стане у крај политичким притисцима демократа, али да тиме ризикује урушавање судског легитимитета.
"Врховни суд нема ни војску ни рачун у банци", пише уредник часописа "Федералист", Шон Дејвис и додаје: "Како онда мисли да спроводи своје одлуке?"
По Дејвису, све судије са имало мозга "и без страха од сопствене сенке" свесне су да имају ауторитет само и једино ако у њих и народ и политичари имају поверења, "а брзо се примичемо тачки где то више неће бити случај".