Малић и Ивановић у "Дану увече": Какви су домети "хокеј дипломатије" коју покрећу Путин и Трамп

Руски и амерички председници, Владимир Путин и Доналд Трамп разговарали су телефоном. Најбитнија тема била је дефинитивно расплет ситуације у Украјини.

Путин је предложио америчком колеги да престане да шаље војну помоћ Украјини, очекује се ускоро ублажавање па и постепено укидања санкција РФ, причало се о економској сарадњи али и о ситуацији на Блиском Истоку која не мирује, а у којој Русија и САД подржавају супротне стране.

И док Русија и Америка покушавају да постигну договоре на разним пољима, у Европи после разговора влада паника: Каја Калас упире прстом у Москву и наставља да је осуђује док се немачки министар одбране руга Трампу поручујући да је пасиван и да ће у једном тренутку морати да реагује да не би патили престиж и снага САД.

О томе шта је овај разговор показао, чему је допринео, када можемо очекивати расплет ситуације у Украјини и под којим условима, шта ће бити са Блиским Истоком и да ли ће ту Русија и Америка успети да се усагласе, у емисији "Дан увече" говорили су Игор Ивановић, публициста и Небојша Малић, новинар.

Према Малићевом мишљењу, Трампу се жури више него Путину, јер како објашњава, што дуже буде у ситуацији да подржава Украјину, то више постаје његов рат.

"После рецимо августа, то ће по инерцији, постати његов рат, биће му далеко теже да каже да је то наследио од Бајдена. Мислим да је Трамп под притиском штоперице коју је сам нацртао, мислим да не иде брзином којом жели. Чак имам утисак, да је ова хокејашка иницијатива дошла из Америке, по принципу нађите неку личну ствар и предложите то као гест добре воље. То је класична техника преговарања. Више је то стара школа Стејт департмента да би се разбио лед. Шта ће од свега да буде, Руси су с правом скептични, биће потребно доста напора из Вашингтона да би се показало да им се нешто може веровати", наводи Малић.

Ивановић сматра да је тежа политичка ситуација Америке него Русије.

"Русија може негде тактички да промени брод, али не стратешки. Трамп много поједностављује ствари и то га може коштати. Свестан је да се мир мора постизати постепено, али са агендом руских интереса. Трамп мора да направи крупну дистинкцију у односу на политику ЕУ. Овакав распоред снага Америци више не одговара, прескуп је, а и губи лидерску улогу", објашњава Ивановић.

Бела кућа: Трамп предложио Зеленском да САД преузму украјинске електране

Коментаришући то што је Трамп предложио Владимиру Зеленском да САД преузму украјинске електране, Малић истиче да је Трампова ноћна мора нуклеарни рат.

"Украјински званичници су изјавили да могу за месец дана да направе атомску бомбу. Руси су ту скептични. Мислим да је идеја да се на неки начин Американци устоличе као неки акционари 'деоничког друштва Украјина', али да држе могућност да би нека фракција у Украјини помислила да би могли да добију нуклеарно наоружање. Трампова ноћна мора је нуклеарни рат. Идеја је да се не дозволи ширење нуклеарног наоружања, то се крије иза приче о нуклеарним електранама", сматра Малић.

На питање ли ће Зеленски прихватити иницијативе које долазе са релације Путин-Трамп или прихватити ратнохушкачке реторике, Ивановић сматра да уколико Америка буде имала чврст став да је Украјина одбила мировну иницијативу и да жели да настави рат,  у том случају би САД повукле радикалан потез, ограничења оружја и других средстава.

Ивановић сматра да овај договор на релацији Путин-Трамп није само о прекиду ватре у Украјини, него о новој подели света.

Бен Свен, истраживачки новинар из Америке, објашњава да се на нивоу два лидера (Путина и Трампа) воде много озбиљнији разговори, да њих двојица много дубље разговарају како да се нормализују односи између САД и Русије.

"Чини ми се да су предузете тактичке мере јер САД више не желе да виде крвопролиће, јер знамо да Украјинци и током ових разговора о примирју таргетирају инфраструктуру, то је до сада била украјинска тактика, гађање ракетама из даљине, важно што САД кажу да желе да се оконча сукоб и то што Руси кажу да се више не циљају енергетска постројења. Мислим да ће Европа морати да ради оно што им Трамп каже, НАТО ће радити на крају оно што САД буду желеле", истиче Свен.