Решење конфликта у Украјини мора да реши основне узроке кризе и да уважи легитимне интересе Русије. Кључни услов за спречавање ескалације мора да буде потпуни прекид стране војне помоћи и обустављање давања обавештајних информација Кијеву, рекао је председник Руске Федерације Владимир Путин у недавном телефонском разговору са председником САД Доналдом Трампом.
Још не постоји договор између Москве и Вашингтона.
"Далеко од тога. Присуствујемо тек почетној фази преговора", констатује бразилски публициста Пепе Ескобар на сајту "Крејдл".
Трампов специјални изасланик Стив Виткоф је изјавио да ће детаљи о прекиду ватре бити договорени у недељу у Саудијској Арабији и да ће Кијев морати да их прихвати.
Међутим, Москва није променила своје кључне ставове. Сада стојимо на раскрсници, додаје Ескобар, али оно што је најважније увек је незванично.
Русија је скинула западњачку кожу
У игри су осим тога, наставља Ескобар, и Израел и Иран. Русија је са Ираном прошле године потписала уговор о свеобухватном стратешком партнерству. Сада више не постоји могућност да Тел Авив, наставља бразилски аутор, чак ни уз америчку подршку, нападне Иран. Иран је, и без директне подршке Русије, сада способан да реагује на сваки напад, са разорним последицама по САД.
Уколико би САД под Трампом 2.0 биле укључене у директан напад на Иран, додаје Ескобар, све америчке војне базе у западној Азији биле би нападнуте, уз кажњавање вазале који су домаћини ових база.
У међувремену, Трамп је наредио брутално бомбардовање Хута у Јемену како би их натерао да се покоре. Одговор Абдула Малика, вође Хута, у говору одржаном 16. марта, био је врло јасан: "Наша одлука је да подржимо палестински народ и да извршимо притисак на Израел како би дозволио хуманитарну помоћ и окончао глад у Гази."
Мали је додао да су САД те које претварају море у бојно поље: "Наши напади су до сада били усмерени на израелске бродове, а сада ће се проширити и на америчке бродове, јер су САД те који претварају море у бојно поље."
Осовина отпора у Западној Азији је можда дестабилизована, али није сломљена, закључује Ескобар, јер она води симултане битке на неколико фронтова: против Израела и против војски сиријских плаћеника, уз истовремено америчко бомбардовање Јемена.
А ту је и Европска унија, на челу са шефицом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, која је недавно дала помоћ од 2,5 милијарди евра новој влади у Дамаску и која чини све да се рат по сваку цену у Украјини настави, као и њена шефица дипломатије Каја Калас, која покушава да кијевској хунти у Кијеву обезбеди још 40 милијарди, чему су се успротивиле Мађарска, Француска, Италија, Шпанија и Португал.
Уколико желимо да разумемо догађаје, треба да сагледамо много што ширу слику. Заправо, додаје бразилски новинар, Трамп покушава да исплете мрежу обмана, али се при томе суочава са шаховским мајстором Путином.
Русија је скинула своју западњачку кожу, сматра Ескобар, и окренула се својим правим, евроазијским и православним, степским коренима, док међународни поредак, заснован на правилима, управо умире у "чернозему" Новорусије.
"Фрагментирани Запад је заробљен у симулацији у Бодријаровом стилу, док Русија делује у објективној стварности. Зато Запад не може да победи у Украјини. Он се бори као бирократско чудовиште, а Руси се боре као народ", закључује бразилски публициста.
Сукоб у Украјини се не дешава због Украјине
Русија добро схвата шта значи рат, који је и жесток и крвав. Русија је, као и древна кинеска цивилизација, производ историје, и зато размишља као империја. Запад то више није у стању да разуме, јер је суштинско разумевање реалности заменио сновима о дигиталној хегемонији.
Како на сајту "Геополитика" примећује немачки аутор Константин фон Хофенмајстер, "што се Запад више механизује, то више губи способност да сагледа живе културе".
Немачки историчар Освалд Шпенглер је то предвидео, наставља Фон Хофмајстер: "Машине ће победити душу, а Запад ће постати неспособан за органско мишљење."
Они не могу да разумеју Русију, додаје Хофенмајстер, не зато што им недостаје интелигенција, већ зато што је њихова интелигенција сведена на алгоритамски процес, лишен културне дубине.
"Сукоб у Украјини се не дешава због Украјине. То је само покушај Запада да успостави контролу над светом коме то више није потребно, то је само нови покушај Запада да контролише свет", наставља Хофенмајстер.
О чему данас говори Запад?
Руски мислилац Александар Дугин је у интервјуу за Си-Ен-Ен изјавио да Трамп и Путин пре било каквог споразума о Украјини морају да постигну договор о структури глобалног светског поретка. Због тога, додаје Дугин, не треба очекивати брзо решење сукоба у Украјини.
Како додаје Фон Хофенмајстер, Трампови изасланици сада разговарају са руским званичницима, али не зато што верују у мир, већ зато што су САД осетиле да су се ствари суштински промениле.
Руски председник је одбацио понуду о прекиду ватре, јер он зна да је то фатаморгана. Путин, додаје немачки аутор, говори о дубоким узроцима, о историји, о свету који се не може свести на трансакције и дипломатске маневре, и у томе лежи суштинска разлика.
За Русију рат је део историје. "Русија се враћа својим старим навикама: индустрији, војној снази и самопоуздању", каже Хофенмајстер и истиче: "Разлика је јасна. Западна цивилизација се све више заплиће у своје механичке трикове, док се Русија вратила фундаменталној логици историје."
Распад Северноатлантске алијансе?
Како примећује француски мислилац Ален де Беноа у интервјуу за сајт "Брејзинфо", Запад се преко ноћи претворио у "свет од јуче" (према изразу писца Штефана Цвајга).
За САД је то део америчког прагматизма, док се ЕУ налази у идеолошком ћорсокаку због неспособности европских лидера да разумеју међународне односе. У ствари, додаје француски филозоф, промена којој сада присуствујемо је много значајнија од пада Берлинског зида.
Како каже Де Беноа: "Био сам сведок тог великог великог историјског догађаја, а већина аналитичара, као и обично, нису схватили шта се дешава."
Потом су уследили многи други догађаји. Најпре, потпредседник САД Џеј Ди Венс је објавио прави идеолошки рат Европи. А затим је уследило појашњење из Вашингтона, да Украјина никада неће ући у НАТО и да неће повратити територије које је изгубила у Донбасу или на Криму.
"После распада Варшавског уговора, сада смо сведоци распада Северноатлантске алијансе, што представља велики историјски тренутак", додаје Де Беноа.
Сваком паметном је јасно да овде није реч само о поразу неонацистичке хунте у Кијеву, већ о темељној промени светског поретка.