Свет
Сто дана без Асада: Да ли је Сирији боље?
Насиље и уништена економија обележили су три месеца нове владе у Дамаску
Прошло је сто дана откако је Ахмед ел Шара дошао на власт, али се наде његових присталица у брзо успостављање мира у Сирији нису оствариле.
Земља се и даље суочава са озбиљним изазовима - значајан део западних санкција остаје на снази, док верске поделе и даље ломе друштво, понекад ескалирајући у отворене оружане сукобе.
Ново руководство покушава да води политику помирења, настојећи да почне изнова и остави прошлост за собом. Међутим, процес је сложен и тежак, са дубоко укорењеним поделама акумулираним током година сукоба које спречавају тренутну обнову поверења и успостављање стабилности.
Све то, пише за "РТ интернешенел" Мурад Садигзаде, председник Центра за блискоисточне студије, чини да сиријско друштво остаје поларизовано, а спољни играчи и даље утичу на унутрашњу ситуацију.
Јединство је кључ
Једна од кључних тачака унутрашње политике нове владе је национално помирење, које је од суштинског значаја за легитимизацију ауторитета Ел Шаре и његових присталица међу широм популацијом.
У почетку се веровало да ће највећи проблем бити прокурдске Сиријске демократске снаге (СДФ), због њиховог антитурског става.
Међутим, нове сиријске власти и курдска администрација која контролише североисточне територије земље постигле су споразум о постепеној интеграцији свих курдских цивилних и војних структура у националне институције Сирије
Курдима ће такође бити одобрено пуно учешће у политичком животу Сирије, независно од њихове секташке припадности.
Споразум је постигнут уз посредовање Америке и експерти верују да САД имају за циљ да учврсте курдску аутономију у Сирији како би је искористиле као полугу и над Дамаском и суседном Турском. Уз то, Вашингтон наводно разматра потпуно повлачење својих војних снага из Сирије у блиској будућности, пребацујући одговорност за своје регионалне интересе на курдске снаге.
Укратко, Дамаск тражи дијалог са СДФ-ом због претњи из Израела и свеукупне нестабилности у земљи, док су Курди приморани да преговарају са сиријском владом под притиском Турске и промене ситуације око Курдистанске радничке партије (ПКК), посебно након позива лидера ПКК Абдулаха Оџалана да оконча оружану борбу.
Ситуација у провинцији Ас-Суваида, претежно насељеној Друзима, такође се појављује као велики изазов за Дамаск. Упркос формалној лојалности умерених снага централној влади, све већа фрагментација локалних оружаних група и све веће учешће спољних актера ствара услове за регионалну дестабилизацију и питање Друза могло би да постане окидач за још једну ескалацију сукоба, са далекосежним геополитичким последицама.
У међувремену, почетком марта избио је устанак алавита против нових власти. Као одговор, централна влада је распоредила додатне снаге за сузбијање побуне. У данима који су уследили, провладине снаге су наводно извршиле масовна погубљења и циљана убиства, што је резултирало смрћу преко хиљаду људи.
Лидери алавитске заједнице обратили су се међународној заједници за помоћ, укључујући Израел, молећи да буду спасени од прогона од стране нових сиријских власти.
Ови догађаји су додатно погоршали ионако сложену ситуацију у Сирији, наглашавајући дубоке верске и етничке поделе у земљи. Међународна заједница је изразила забринутост због могућности даље ескалације сукоба и позвала је на мирно решење.
Анализирајући ситуацију, Садигзаде наводи да је евидентно да би гушење алавитског устанка могло довести до даље радикализације и продубљивања секташких подела. Са друге стране, одсуство дијалога и оштра репресија против мањина могу допринети порасту екстремизма и регионалној дестабилизацији.
Међународна заједница мора интензивирати дипломатске напоре да спречи даље насиље и заштити права свих етничких и верских група у Сирији, наводи он.
Функционална економија
Усред дубоке економске кризе и политичке нестабилности, ново сиријско руководство развило је десетогодишњи план са циљем да се земља пребаци на отворенију тржишну економију кроз структурне промене, модернизацију инфраструктуре, банкарског сектора, комуникација и путне мреже како би се створило повољно окружење за инвеститоре.
Кључни циљеви реформи укључују реструктурирање државних институција и привлачење страног капитала, што може укључивати делимичну приватизацију државних предузећа.
Међутим, земља се суочава са огромним разарањем изазваним годинама рата и тешким финансијским ограничењима. Према Светској банци и Уједињеним нацијама, трошкови реконструкције могли би да достигну 300 милијарди долара, што је далеко више од предратног БДП земље од 60 милијарди долара у 2010. До 2024. године, БДП Сирије се смањио на мање од 6 милијарди долара, наглашавајући размере економског пада.
У том контексту, ублажавање или укидање међународних санкција постаје важан фактор за економски опоравак, наводи Садигзаде.
Нови привремени устав
Раније овог месеца Ел Шара је потписао је привремени устав са роком трајања од пет година. Овај документ би требало да представља корак ка политичкој трансформацији у земљи након смене режима.
Један од кључних циљева овог документа је учвршћивање политичких реформи и стварање услова за изборе, који би требало да олакшају постепену демократизацију земље. Нови устав, који је израдила стручна комисија, састоји се од 44 члана и утврђује исламско право као примарни извор закона уз очување одредби о слободи мишљења и изражавања.
Кључни елемент привременог устава је оснивање Народног одбора, који ће функционисати као привремени парламент.
Међутим, нису све политичке снаге у земљи подржале нови устав. Сиријски демократски савет (СДЦ) предвођен Курдима, политичко крило Сиријских демократских снага које подржавају САД, одбацио је уставну декларацију. СДЦ тврди да документ не штити на адекватан начин различите заједнице у Сирији и да би могао довести до репродукције ауторитаризма
Међународна заједница је опрезно реаговала на усвајање привременог устава. Упркос позивима регионалних влада да преиспитају санкције због економске нестабилности, многе земље су и даље скептичне у погледу способности нових власти да обезбеде инклузивност и заштите права свих етничких и верских група.
Ситуација у Сирији и даље је изазовна. У првих 100 дана нове власти су већ виделе крвопролиће и боре се да остваре национално јединство. Вишегодишњи унутрашњи сукоб није решен, а догађаји би могли да ескалирају у рат пуног размера ако нова влада не покаже прагматизам и спремност за преговоре.
Поред тога, побољшање економског благостања становништва и обезбеђивање подршке међународних играча – као што су Русија, САД, Кина и друге земље заинтересоване за регионалну стабилизацију – су од кључне важности.
Одговор међународне заједнице и унутрашња политичка дешавања у наредним месецима ће одредити колико ће ове реформе бити ефикасне у обнављању мира и стабилности у земљи.
