Управо објављена поверљива документа британске владе показала су да је још пре 20 година Русија упозоравала на опасност од ширења НАТО и најављивала свој одговор.
Како се наводи у поверљивим документима Националног архива у Кјуу, руски председник Владимир Путин је 2001. рекао тадашњем британском премијеру Тонију Блеру да не жели да га свет доживљава као некога ко се противи НАТО савезу, али је зато тадашњи руски министар одбране Игор Сергејев рекао својим колегама у Северноатлантској алијанси да би даље ширење пакта била велика политичка грешка на коју би Москва одговорила.
Две деценије касније, када је НАТО почео да форсира ширење на исток упркос упозорењима из Москве и обећањима Запада, Русија је покренула специјалну војну операцију у Украјини.
Бивши британски премијер веровао је и да је Путин у срцу "руски патриота" који заслужује место међу челним људима света, показала су недавно објављена документа британске владе.
Када се Блер састао са тадашњим потпредседником САД Диком Чејнијем у Камп Дејвиду, у белешци са тог састанка се наводи да је Блер описао Путина као "руског патриоту" сличног "менталног склопа" као бивши француски предсеник Шарл де Гол и, свестан Путиновог "ниског рејтинга у САД" оценио да би било "добро дати Путину место на челу стола светских лидера и охрабривати га да стреми западним вредностима и западном економском моделу".
У белешкама се додаје да је Блер коментаришући планове америчке противракетне одбране, сматрао "да ће се од Путина најбољи одговор добити ако се према њему понаша са извесним поштовањем, истовремено га спречавајући да повуче европске чланице (НАТО) алијансе од САД".
Документи такође показују да је уочи државне посете Путину 2003. године, Даунинг стрит разматрао руске предлоге за гасовод који би снабдевао Холандију, Шведску и Велику Британију преко Белорусије.
Путин је рекао Блеру да би то "био велики подухват, али да ће обезбедити стабилно снабдевање у наредним деценијама", према извештају о састанку двојице мушкараца у Москви 2001.
Иза кулиса званичници су били забринути да је руски председник са собом донео терет хладног рата и да није испоштовао многе обавезе које је дао британском премијеру на међународним самитима.
У информативној белешци Даунинг стрита из 2001. под насловом "Путинов напредак" наводи се да је упркос "топлини Путинове реторике о блиским везама" између две земље, дошло до поновног оживљавања руске шпијунаже против Уједињеног Краљевства.
"Присуство руских обавештајних служби у Великој Британији је на нивоу хладног рата и они настављају да покушавају да постављају активне и непријатељске официре да раде против британских интереса широм света", наводи се у саопштењу.
Исто тако, документа су показала да су уверавања која је Путин дао Блеру, укључујући оно да ће Москва престати да подржава ирански нуклеарни програм и да ће подржати тврди приступ Запада у обрачуну са ирачким лидером Садамом Хусеином била "неистинита", пишу "Фајненшл тајмс" и "Тајмс".
Британски медији преносе и делове докумената из Кјуа у којма се наводи да је италијански премијер Силвио Берлускони желео да пошаље Путина да реши кризу између Индије и Пакистана, која је претила да прерасте у рат, али су његову идеју НАТО лидери на челу са тадашњом државном секретарком САД Кондолизом Рајс одбацили као "ужасну идеју".