Преглед 2022: Година великог сукоба

Сукоб Русије и Запада ескалирао је крајем фебруара, када је Русија била приморана да започне специјалну војну операцију у Украјини како би заштитила народ у Донбасу и даљу милитаризацију режима у Кијеву. Запад је на то одговорио хибридним ратом, уводећи антируске санкције које су довеле до огромних поремећаја на светским тржиштима хране и енергената. 

Свет је тако гурнут у економску и енергетску кризу каква није виђена деценијама, а Запад је долио уље на ватру слањем великих количина наоружања Украјинцима у њиховом бруталном рату против свега руског. Први пут од краја Хладног рата могућност нуклеарне ескалације постала је готово опипљива.

Када је реч о Србији и Балкану, годину за нама обележили су притисци Запада на Београд да уведе санкције Русији, али и да "прихвати реалност" на Косову и Метохији и постигне споразум о "нормализацији односа" са привременим институцијама у Приштини. Ситуација је постала посебно запаљива крајем године, када су Аљбин Курти и његова влада долили уље на ватру низом потеза усмерених против српске заједнице на Косову, попут одлуке о обавезној пререгистрацији на тзв. косовске таблице и хапшењу неколико Срба са севера покрајине.

Годину за нама обележиле су и смрти британске краљице Елизабете II и последњег лидера СССР-а Михаила Горбачова, куповина "Твитера" од стране најбогатијег човека на свету Илона Маска, као и рођење осмомилијардите особе на свету.

О тим и другим догађајима који су обележили годину за нама прочитајте у годишњем прегледу РТ Балкан.

Јануар

Година је отпочела протестима у Казахстану, који су избили 2. јануара након што су тамошње власти изненада укинуле ограничења цене гаса и њеног драстичног скока. Немири су трајали више од недељу дана, а државе чланице ОДКБ-а, предвођене Русијом, послале су своје јединице 5. јануара како би помогли у решавању сукоба. Ванредно стање укинуто је 20. јануара.

Грађани Србије изгласали су измене Устава на референдуму одржаном 16. јануара, којима је промењен начин избора судија и тужилаца. Ове измене подржало је око 60 одсто гласача, док је против било 39 одсто, при излазности од тек 30 одсто. Срби са КиМ били су спречени да гласају на референдуму, одуком парламента у Приштини.

Фебруар

Пекинг је током фебруара био домаћин зимских олимпијских игара, а на дан њиховог отварања, 4. фебруара, састали су се председници Русије и Кине Владимир Путин и Си Ђинпинг. Они су том приликом позвали НАТО да обустави ширење на истоку Европе, изразили противљење формирању безбедносних блокова у региону Пацифика и нагласили да везе између ове две државе "немају граница".

Истог дана, скупштина Црне Горе изгласала је неповерење влади премијера Здравка Кривокапића, која је срушена гласова опозиције, укључујући и ДПС, али и посланика из редова коалиције „Црно на бијело“ тадашњег потпредседника владе Дритана Абазовића. Три дана касније, исте партије смениле су и председника скупштине Алексу Бечића.

Руска дума усвојила је 21. фебруара декларацију признања Доњецке и Луганске Народне Републике, који је касније истог дана потписао и председник Путин. Истог дана  потписан је и споразум о пријатељству, сарадњи и помоћи са ове две републике. Савет федерације одобрио је коришћење војске ван граница Руске Федерације.

Три дана касније, у раним јутарњим часовима 24. фебруара почела је руска специјална војна операција. До ње је дошло након неуспелих преговора Русије и САД о безбедносним гаранцијама одржаним у Женеви средином јануара, као и све  интензивнијих сукоба на истоку Украјине. Путин је 27. фебруара, као одговор на реакције Запада, наредио да се руске нуклеарне снаге "преведу у специјални режим борбеног дежурства".

У данима који су уследили Запад је започео економски рат против Русије, који траје до данас. Централној банци Русије онемогућено је да приступи делу својих девизних резерви, поједине руске банке искључене су из међународног система за плаћање СВИФТ, док је Немачка суспендовала пројекат „Северни ток 2“. Већина европских држава затвориле су своје ваздушне просторе за руске авионе до краја фебруара. Санкцијама су се прикључиле државе чланице ЕУ, САД, Канада, Јапан, Јужна Кореја, Аустралија.

Март

Руске трупе успоставиле су 2. марта контролу над Херсоном, значајном луком на Дњепру и административним центром Херсонске области. Реч је о највећем граду које су руске трупе заузеле у тој фази специјалне војне операције. САД и Уједињено Краљевство објавиле су забрану увоза руске нафте 8. марта, док је ЕУ истог дана најавила смањење увоза руског гаса за две трећине.

Април

На општим изборима који су у Србији одржани 3. априла, Александар Вучић поново је изабран за председника, док је његова Српска напредна странка освојила највећи број мандата у Народној скупштини. Вучић је победио већ у у првом кругу, у ком је добио 59,2 одсто гласова, док је другопласирани Здравко Понош освојио 17,76 одсто. На изборе је изашло око 58 одсто гласача.

Истог дана, партија Фидес премијера Виктора Орбана освојила је четврти пут за редом апсолутну већину на парламентарним изборима у Мађарској.

Цене хране широм света достигле су почетком априла своје највише вредности од кад су Уједињене нације направиле свој индекс цена 1990. године, као последица поремећаја на тржиштима узрокованог ескалацијом сукоба у Украјини.

Црногорска скупштина изгласала је 28. априла мањинску владу, на чијем челу се нашао Дритан Абазовћ. Влада је изабрана уз помоћ гласова посланика ДПС-а председника Мила Ђукановића.

Мај

Руске снаге заузеле су Маријупољ 16. маја, након вишемесечних крвавих борби. Украјинске снаге током борби у овом лучком граду предводио је озлоглашени неонацистички „Азов“ батаљон, чији су се припадници последњи предали, након су готово два месеца провели заточени у челичани "Азовстаљ".

Литургија помирења између Српске православне цркве (СПЦ) и Македонске православне цркве – Охридске архиепископије одржана је 18. маја у Саборном храму Светог Саве у Београду. Патријарх српски Порфирије уручио је Томос којим се потврђује аутекефалност Македонске православне цркве - Охридске Архиепископије њеном архиепископу Стефану 5. јуна у Београду.

Јун

Почетком јуна, руски министар спољних послова Сергеј Лаврвов спречен је да посети Београд, након што је неколико држава у региону одбило да допусти прелет његовог авиона. Неколико дана касније, 10. јуна, Србију је посетио немачки канцелар Олаф Шолц, који је позвао Србију да уведе санкције Русији, што су српске власти одбиле да учине.  

Самит НАТО-а одржан је од 28. до 30. јуна у Мадриду. У стратешком концепту који су државе чланице том приликом усволије Русија је названа „најзначајнијом претњом за савезнички безбедност и мир и стабилност у евро-атлантском региону“, а договорено је и размештање додатних НАТО трупа на истоку Европе. Током истог самита, Шведска и Финска званично су позване да постану чланице алијансе, након што су постигле споразум са Турском.

Јул

Бивши јапански премијер Шинзо Абе убијен је 8. јула током предизборног митинга у граду Нара. Абе је био јапански премијер са најдужим стажем у новијој историји, а ту функцију је обављао у два наврата, од 2006. до 2007. и од 2012. до 2020. године.

Европска унија отворила је приступне преговоре са Северном Македонијом и Албанијом. Северна Македонија добила је статус кандидата 2005. године, али је њен европски пут био блокиран пуних 18 година због противљења прво Грчке, а затим и Бугарске. Албанија је статус кандидата добила 2014. године.

Хрватске власти нису допустиле председнику Србије Александру Вучићу да посети Јасеновац 17. јула, наводећи да он своју посету није званично најавио. Вучић је том приликом изјавио да је од септембра 2021. године у три наврата тражио од хрватских власти да посети Јасеновац у својству председника Србије, али да су сваки пут од њега тражили да помери посету.

Након најаве приштинских институција да ће од 1. августа почети примена одлуке о пререгистрацији возила и личним картама, Срби са севера КиМ блокирали су магистралне путеве и административне прелазе Јариње и Брњак. Под притиском САД Приштина је одложила примену одлуке за 30 дана.

Лидер ал-Каиде Ајмен ал-Завахири, који је водио ту терористичку организацију од смрти Осаме бин Ладена 2011. године, убијен је у Авганистану у ваздушном удару који је спровела ЦИА.

Август

Председница представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси посетила је Тајван 2. августа и тако постала највиша америчка званичница која је посетила то острво у последњих 25 година. Кина је ову посету доживела као провокацију и у знак протеста је у наредних недеља спровела више војних вежби у околини Тајвана.

Премијер Црне Горе Дритан Абазовић и патријарх српски Порфирије потписали су Темељни уговор између те државе и Српске православне цркве. Овим документом коначно је загарантована власничка права СПЦ над манастирима и црквама у Црној Гори.

Последњи лидер Совјетског Савеза Михаил Горбачов преминуо је 30. августа у 92. години живота. Горбачов је предводио СССР од 1985. до његовог распада 1991. године, а остао је упамћен по својој политици политичких и економских реформи познатих као "гласност" и "перестројка". Добитник је Нобелове награде за мир 1990. године.

Септембар

Британска краљица Елизабета II преминула је 8. септембра у 96. години. У тренутку смрти она је била шеф државе петнаест независних држава, а током њене седамдесетогодишње владавине Велика Британија је променила исто толико премијера.

У Ирану су 16. септембра избили протести након смрти двадесетдвогодишње Махсе Амини у притвору, након што ју је привела тзв. полиција за морал због неадекватног ношења хиџаба. Протести се настављају до данашњег дана, а процењује се да је у сукобима демонстраната у органа реда страдало више од 400 људи. Врховни вођа Ирана ајатолах Али Хамнеј назвао је протесте делом хибридног рата који Запад води против Исламске републике.

У Београду је 17. септембра у оквиру Европрајда 2022 одржана парада поноса, којој су присуствовали званичници из неколико земаља, као и појединци који су скандирали тзв. Косово Република. Полиција је том приликом ухапсила тридесетак противника Европрајда, а у данима који су претходили тој манифестацији одржана су два протеста против ње.

Од 23. до 27. у четири некадашње украјинске области: Доњецкој, Луганској, Запорошкој и Херсонској, спроведен је референдум на ком су грађани у великом броју подржали прикључење Руској Федерацији. Неколико дана раније, 21. септембра, руски председник Владимир Путин наредио је делимичну мобилизацију, која је трајала до 31. октобра и током које је мобилисано 300.000 људи.

На гасоводима Северни ток 1 и 2 дошло је до експлозија 26. септембра, које су довеле до значајног цурења гаса у Балтичко море. Шведска и Данска, у чијим водама је дошло до експлозије, спровеле су истрагу

Октобар

У раним јутарњим часовима 8. октобра дошло је до експлозије на Кримском мосту, који спаја то полуострво са остатком Русије. Кијев званично није преузео одговорност за тај напад, али је већи број украјинских и западних медија пренео да украјинска безбедносна служба стоји иза експлозије. Као одговор на ову провокацију, Москва је започела кампању удара на енергетску мрежу Украјине, уништивши значајан део енергетске инфраструктуре у тој земљи.

У Пекингу је од 16. до 23. октобра одржан двадесети конгрес Комунистичке партије Кине, на ком је председник Си Ђинпинг добио рекордни трећи мандат на челу те најмногољудније државе на свету.

На општим изборима одржаним у Босни и Херцеговини 2. октобра за чланове председништва изабрани су Жељка Цвијановић, Денис Бећировић и Жељко Комшић, док је Милорад Додик поново изабран за председника Републике Српске. Народна скупштина Републике Србије изгласала је 26. новембра нову владу, на чијем челу се по трећи пут за редом нашла Ана Брнабић.

Након хаотичних 45. дана премијерског мандата Лиз Трас, која је ту функцију преузела почетком септембра, Риши Сунак је 25. октобра постао нови премијер Велике Британије, трећи у мање од два месеца. Трасова ће тако остати упамћена као премијерка са најкраћим мандатом у вишевековној историји те функције у Великој Британији.

Милијардер Илон Маск закључио је куповину „Твитера“ 28. октобра, по цену од чак 44 милијарде долара. На председничким изборима у Бразилу два дана касније, кандидат левице Игнасио Лула да Силва тесно је победио је актуелног председника Жаира Болсонара.

Новембар

У Америци су 8. новембра одржани међуизбори за Конгрес, на којима су републиканци освојили већину у Представничком дому, док су демократе успеле да сачувају предност у Сенату. Републиканцима ће већина у доњем дому омогућити да ефектније контролишу администрацију председника Џозефа Бајдена, пре свега када је реч о финансирању скупих пројеката, а потенцијално и помоћи која се шаље Украјини.

Представници Срба са севера КиМ напустили су све приштинске институције 6. новембра, као одговор на одлуку владе Аљбина Куртија да забрани српске таблице са именима градова на Косову и Метохији, али и одбијања да се формира Заједница српских општина. Београд и Приштина постигли су договор о таблицама 23. новембра, којим се Београд обавезао да ће престати издавање нових таблица на КиМ док ће Приштина обуставити даље радње у вези са пререгистрацијом.

Двоје цивила погинуло је у експлозији на истоку Пољске када је 15. новембра залутала ракета највероватније испаљена са украјинских положаја пала на територију те државе. Поједине државе чланице НАТО-а у први мах су оптужиле Русију и позвале на активацију Члана 5 који би могао да уведе тај савез у директан сукоб са Русијом. Москва је инцидент назвала "намерном провокацијом". Истог дана, на свету је рођена осмомилијардита особа.

Децембар

Хапшење бившег полицајца Дејана Пантића на поново је подигло тензије на Косову, а Срби са севера покрајине су у знак протеста поставили већи број барикада. Влада Србије је Кфору упутила захтев за повратак хиљаду припадника српских безбедносних снага на КиМ, у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН. Барикаде су склоњене 19. децембра након што су приштинске власти, под притиском САД и ЕУ, пристале да испуне услове Срба са КиМ.

Репрезентација Аргентине освојила је титулу светског шампиона у фудбалу на првенству које је одржаном у Катару од 20. новембра до 18. децембра. Аргентинци су у финалу савладали репрезентацију Француске, након бољег извођења пенала (4:2). Након регуларног дела утакмице резултат је био 2:2, а након продужетака 3:3. Капитен Аргентине Лионел Меси проглашен је за најбољег играча турнира.