Свет
Од "Отпора" до Трампа: Како се обојена револуција вратила кући
Све више присталица америчког председника схвата да се технике и тактике разрађене за 5. октобар 2000. у Београду сада користе за унутрашње политичке обрачуне у САД
Суочени са стихијом протеста против председника Доналда Трампа и Илона Маска широм САД, неки конзервативни коментатори коначно су се сетили да их то подсећа на обојене револуције, америчку методу хибридног рата која је први пут употребљена у Србији 5. октобра 2000. године.
Особа под псеудонимом "Устаничка Барбика" поставила је низ на мрежи Икс у понедељак, како би "освежила градиво" о природи и тактици таквих преврата.
"Циљ обојене револуције је да изазове поделе и поремећаје", написала је, додајући да такви покрети обично имају подршку из иностранства и користе инструменте за друштвено-психолошко ратовање.
Технике и тактика обојеног преврата
Такозвано "цивилно друштво" обучавају, финансирају и наоружавају НВО и организације попут УСАИД-а, како би се водио инфо-рат, правила кореографија протеста, и организовала логистика за "промену режима", наставља она.
Као први пример наводи "октобарску револуцију у Србији", када су УСАИД и НЕД дали више од 30 милиона долара "Отпору" да руши Слободана Милошевића. После се исти процес поновио у Грузији (2003) и Украјини (2004)
Према "Барбики", тактика обојених револуција је да се све представи као спонтано догађање народа, док у пракси следи опробану технику дестабилизације, у коју спадају "злоупотреба аутентичног незадовољства" на пример корупцијом, инфлацијом или цензуром; поларизација друштва по класним, расним, регионалним или лингвистичким линијама; поткопавање институција попут судова, полиције или изборног процеса; и на крају проглашавање власти за "нелегитимни режим" и призивање нових избора или стране интервенције.
"Кључна стратегија је да се створе паралелне институције од "активиста", НВО и цивилног друштва као моралних ауторитета. Њихов наратив замени владин, и одједном неизабрани људи воде политику", пише.
Додаје да "циљ није само протест већ сламање режима. Да полиција одбија наређења, да се војска подели, да елите пребегну, да судије и изборне комисије поклекну: Присила власти да падне или се преда".
Једна од карактеристика "обојене револуције" је да намерно дели друштво, користећи тензије у друштву као оружје, да би онда на власт довела поредак подобан геополитичким интересима САД, вели "Барбика" са преко милион пратилаца.
Њен низ је постао толико популаран да је привукао пажњу и Маргарите Симоњан, главне и одговорне уреднице РТ и медијске групе "Русија севодња". Она је у коментару на Иксу приметила да обојене револуције и садашњи протести у САД имају "исти приручник, исте циљеве и исте финансијере".
Тактика се вратила кући
Поређење тренутних протеста у Америци са обојеним револуцијама први је потегао Мајк Бенц, некадашњи Трампов саветник а сада шеф Фондације за онлајн слободу (ФФО). Он је 29. марта поставио снимак свог лајв-стрима из 2024. о квази-документарцу "Рушење диктатора", филму који је "Отпор" пустио 2002. као рекламу свог петооктобарског подвига.
"Ово је толико лажљиво и непоштено да је неопростиво" изјавио је Бенц у једном моменту.
Током двосатне сесије, Бенц је објаснио технике и тактике обојених револуција, од тога зашто се увек инсистира на "мирним и ненасилним" демонстрацијама без обзира колико се насиља на њима у ствари дешава, до тога зашто ЦИА, НЕД и УСАИД воле да раде са омладином.
На универзитетима, вели Бенц, увек могу да се регрутују "млади, глупи и мишићави" који могу да стану у први ред на барикадама и попију батине од полиције, како би се то после делило на ТВ и друштвеним мрежама.
"Кад једном срушите власт, лако је Стејт департменту да именује другу", напомиње Бенц, како у Београду тако у Кијеву 2014. године.
Срђу Поповића из "Отпора" су САД после "користиле у свакој обојеној револуцији у 21. веку", каже Бенц, док је "Институт за мир" Данијела Сервера штитио албанску мафију која је за добробит САД пласирала хероин из Авганистана током дугогодишње америчке окупације.
Подсетио је и да је петооктобарска тактика била примењена током "арапског пролећа" 2011. године, које је у земљама попут Либије и Сирије довело до грађанског рата и крвопролића.
"Искрено говорећи, нисам имао замерки на ову технику – док се није вратила кући", рекао је Бенц, поредећи рад "Отпора" са деловањем демократа у САД против Трампа 2024. године.
"Ми смо сада Срби деведесетих"
Доказе да је ово спољнополитичко оружје употребљено унутар САД први је приметио Дерен Бити, некадашњи Трампов текстописац, у лето 2020. Он је насиље наводно инспирисано смрћу Џорџа Флојда врло брзо прогласио за обојену револуцију.
Иако су "мирни демонстранти" у јулу 2020 јуришали на Белу кућу, преврат је ипак постигнут на изборима у новембру, захваљујући рекордном броју поштанских гласова за Џоа Бајдена, којима после није могло да се уђе у траг. Покушај Трампових присталица да се успротиве "покраденим изборима" претворио се у нереде на Капитол хилу 6. јануара 2021.
Демократе, међутим, нису биле расположене за толерисање тактике "обојене револуције" и брзо су извеле војску на улице, а виновнике нереда почеле да хапсе. Бити је ситуацију описао овако: "Више од 70 милиона Американаца су сада де факто Срби деведесетих".
После Трамповог повратка у Белу кућу прошле године, Бити је именован за подсекретара за јавну дипломатију у Стејт департменту. У међувремену, америчка "дубока држава" је технике и тактике обојене револуције поново извукла из нафталина, наводно само за унутрашњу примену.
