Три године од почетка Специјалне војне операције и Владимир Путин је на корак од тријумфа - руска економија је у замаху, а мултиполарни свет се рађа, пише амерички "спољнополитички експерт и стручњак за Русију" Анђела Стент.
У тексту за амерички тинк-тенк "Брукингс" под називом "Како је рат у Украјини променио глобалну позицију Русије", Стентова ламентира над чињеницом да је сукоб у Украјини пред крајем. И да ће из њега Русија изаћи као победник.
У огромном тексту, препуном историјских неистина и западних тумачења историје, Стентова је "анализирала" положај Русије пре, током и сада, на крају СВО.
Уз сада већ стандардну опаску да је Русија крива за све, Стентова је, између осталог, навела да је Запад обећао Москви да се НАТО неће ширити даље на исток, односно да ће остати на границама из 1997. године пре уласка Пољске, Мађарске и Чешке у Алијансу да би се испоставило да "Русија није хтела озбиљно да преговара".
Иако је Запад појурио да "помогне" Украјини да се одупре "злом" суседу и покушао да изолује Москву санкцијама и русофобичном пропагандом, Стентонова тешка срца признаје да Русија не само да није пропала, већ је ојачала свој глобални положај везама са Кином, Турском, земљама БРИКС-а, Блиског истока, Глобалног југа, па чак и са појединим чланицама ЕУ.
Издвојивши мултиполарни свет (у којем су САД само једна од неколико истински суверених држава) као нешто лоше и "неприродно" у поређењу са светским поретком на чијем челу је Америка и само Америка, Стентонова се вајка да је Путин успео да - уз помоћ "својих" медија попут РТ-а и "Спутњика", али и одлучног противљења "воук" идеологији Запада - "искочи" заједно са Кином као вођа слободног света.
Са доласком Доналда Трампа у Белу кућу, "руска изолација се завршава", а крај сукоба у Украјини назире, а да Москва није морала да направи ниједан уступак, пише Стентова за "Брукингс".
Сам Трамп је рекао да је сукоб изазвао његов претходних Џозеф Бајден обећањем Украјини да ће постати чланица НАТО. Његов министар одбране Пит Хегсет угазио је све наде Кијева да ће постати чланица Алијансе, успут их опоменувши да ће морати да одустану од свих територија које су се присајединиле са Русијом, као и да амерички миротворци неће ступити на тло Украјине.
Стетонова се труди у тексту да јасно не напише да су САД, са Трампом на челу, украјински проблем препустили Европи која се током Бајденово мандата и заштите трсила да може да помогне Кијеву, уверена да уништене војске и непостојеће залихе оружја и муниције, као и посрнуле економије на које су, како се испоставило, санкције, одбацивање јефтиних руских енергената и "сарадња" са САД много више утицале него на Русију, неће бити важне. Испоставило се да јесу.
Она издваја као светлу тачку "коалицију вољних" и наводи да ће Европа на крају сукоба постати главни западни савезник Украјине "под условом да Путин не успе да блокира европско војно присуство у Украјини", што је прилично вероватно.
Ауторка са жаљењем констатује да је Путин показао стрпљење и искуство, сачекавши да се Запад умори од прокси рата у Украјини и повратак Доналда Трампа у Белу кућу.
Путин је, пише она, сада је на корак од постизања новог "споразума са Јалте" који ће преобликовати геополитички поредак и претворити га у, ако не мултилатерални, онда бар трилатерални - са Русијом, САД и Кином које ће поделити свет на сфере утицаја.