У Колумбији склопљено примирје са побуњеничким групама
Колумбијски председник Густаво Петро најавио је примирје између владиних снага и пет паравојних група, преносе "РИА Новости".
"Договорили смо се о билатералном прекиду ватре од 1. јануара до 30. јуна 2023. са Ослободилачком националном армијом (ЕЛН), побуњеницима Револуционарних оружаних снага Колумбије (ФАРЦ), Другом маркеталијом, Централним генералштабом, Заливским кланом (АГЦ) и снагама за самоодбрану Сијера Неваде, уз могућност продужења у зависности од напретка преговора", написао је Петро на Твитеру.
Hemos acordado un cese bilateral con el ELN, la Segunda Marquetalia, el Estado Mayor Central, las AGC y las Autodefensas de la Sierra Nevada desde el 1 de enero hasta el 30 de junio de 2023, prorrogable según los avances en las negociaciones.La paz total será una realidad.
— Gustavo Petro (@petrogustavo) January 1, 2023
Раније су побуњеничке групе ФАРЦ и ЕЛН једнострано најавиле прекид ватре за период божићних празника до 2. јануара.
Колумбија је у оружаном сукобу више од пола века. За то време је страдало више од 262 хиљаде људи, а милиони су напустили своје домове. У редовима ФАРЦ-а, који су формирани 1966. године од одреда самоодбране комунистичких сељака, било је око 20 хиљада бораца. Власти и побуњеници су дуго преговарали о миру, који је коначно потписан 2016. године.
Након демобилизације 13 хиљада људи, на бази ФАРЦ-а званично је створена политичка партија "Комунес", али су се неки од њих касније вратили герилским активностима и трговини дрогом, чији тренутно достиже 5,2 хиљаде људи.
Радикална левичарска Ослободилачка национална армија (ЕЛН) се састоји од неколико хиљада људи. То је друга највећа оружана побуњеничка организација у земљи после ФАРЦ-а. Колумбија, САД и ЕУ класификују ЕЛН као терористичку организацију. Њени чланови, након што је председник Петро дошао на власт прошле године, покренули су мировни процес са владом.
Влада председника Петра дошла је на власт у Колумбији на лето 2022. године, уз обећање да ће постићи свеобухватан мир са бројним побуњеничким милицијама и нарко паравојним групама у земљи, по узору на мировне споразуме са бившим ФАРЦ-ом.
Још у септембру, Петро је позвао стране силе да прекину свој "ирационални рат против дроге", тврдећи да су деценије прохибиционистичке политике учиниле мало како би зауставиле трговину кокаином.
Он је додао да кокаин изазива само "минималне смрти од предозирања", али је одбацио извештаје да жели да декриминализује дрогу.
У том периоду су најмање десет побуњеничких група, укључујући највеће – Заливски клан, Другу Маркеталију и Централни генералштаб, покренуле једнострани прекид ватре како би започели мировни процес и преговоре са колумбијским властима.
Јужноамеричка држава је више од пола века захваћена оружаним сукобом, са око 90 илегалних група које се боре за политичку моћ и контролу производње кокаина.
