Свет
"Дан увече" о улози Лондона у сукобу у Украјини: Британија хоће да се наметне као лидер у Европи
Гости емисије РТ Балкан били су Горан Милорадовић и Љубинко Ђурковић
Нешто више од две недеље након што је амерички лист "Њујорк тајмс" објавио експозе о размерама америчке умешаности у украјински сукоб – која је подразумевала заједничко одређивање циљева и америчке чизме у Украјини – на ред је дошао британски часопис "Тајмс", са репортажом о до сада непотврђеним детаљима о улози Лондона у руско-украјинском сукобу.
Горан Милорадовић, виши научни сарадник на Институту за савремену историју је у емисији "Дан увече" на РТ Балкан рекао да се Британија овим објавама обраћа пре свега својој јавности, односно да покушавају да створе атмосферу и расположење у својој јавности за даље ратовање и да тако "негују" русофобију. Љубинко Ђурковић, пуковник у пензији је истакао да се од самог почетка знало да НАТО ратује против Русије на тлу Украјине и да су све земље то радиле под велом тајне, али да је Енглезима стало да издоминирају и да зато не крију своје учешће.
Британски инструктори боравили су на украјинском тлу још од 2015. године, али су повучени непосредно пред ескалацију сукоба у фебруару 2022. Међутим, угледни британски лист наводи да је Лондон кришом поново разместио мале контингенте војника у првим месецима сукоба, и да је исто учинио у више наврата током 2022. и 2023. Улога ових војника била је и опремање кијевских авиона ракетама "Сторм шедоу" и обучавање кијевских снага за њихову употребу.
Подршка Британије била је кључна у катастрофалној офанзиви Кијева на лето 2023. године, наводи се у извештају, и додаје да су украјински војни званичници називали своје британске колеге, а посебно бившег министра одбране Бена Воласа, "мозгом" такозване "анти-Путиновске коалиције".
За разлику од америчких војних званичника који би ишли у Кијев ретко, а некада чак у цивилу, како би размере њихове умешаности остале тајне, британски званичници су имали слободу да путују у Украјину кад год је то било потребно, наводи "Тајмс".
До извештаја долази у тренутку када се влада премијера Кира Стармера напреже да одржи такозвану коалицију вољних – групу европских земаља које су спремне за пружање даље војне подршке Кијеву, и за потенцијално размештање трупа на украјинском тлу по постизању мира.
Међутим, шефица европске дипломатије Каја Калас признала је раније ове недеље да и даље не постоји консензус о заједничком слању трупа у Украјину унутар ове такозване коалиције, док је новинска агенција Франс прес објавила да је свега неколико од тридесетак земаља из такозване коалиције спремно за овај потез.
Те земље, према писању ове агенције, укључују Велику Британију, Француску, Литванију, Летонију и Естонију. У међувремену, о потенцијалном размештању европских трупа у Украјини се може чути и из Вашингтона.
Трампов специјални изасланик за Украјину, Кит Келог, изнео је у интервјуу за "Тајмс" свој предлог за поделу на три зоне војне одговорности – британско-француску, украјинску и руску. Келог је затим напоменуо да није говорио о подели Украјине као државе. Келогов план наишао је на оштре критике Москве, а руски дипломата Родион Мирошник назвао га је отеловљењем британског колонијалног менталитета.
Милорадовић: Британци негују русофобију
Горан Милорадовић, виши научни сарадник на Институту за савремену историју указује да се Британија овим објавама обраћа пре свега својој јавности, односно да покушавају да створе атмосферу и расположење у својој јавности за даље ратовање.
Он је истакао да русофобија не настаје ниизчега, него да је она нешто у чему се народ "васпитава".
"Не васпитавају само медији, већ и школе и култура. То 'васпитање' има више нивоа. Таква врста васпитања је потребна да би увек били у приправности за случај потребе да се сукобе изнова са Русијом, а они су имали више таквих фаза када су били у приправности или у ратном стању са Русима. У пријатељству су били само онда када би неко други, више од Руса, угрожавао британске интересе", казао је Горан Милорадовић.
Додао је да су увек били у ратном стању када би проценили да би Русија могла да угрози британске интересе, а то је углавном било у прекоморским колонијама, јер саму Британију Русија никада није покушала да угрози, тако да ту нема непосредног ривалитета, као са Французима или са Немцима.
"Када ће бити ситуација да они морају да мобилишу своју јавност, своје бираче, па и своју војску и политичке структуре против Русије, то се не зна. Зато се перманентно негује русофобија. Ту и Србија има неку своју малу улогу, јер се третира врло слично као Русија. То је једна словенска земља која је развила своју аутентичну државност и која никада није ратовала са Русијом. Све то Србију представља као једно згодно експериментално поље, на коме би се могли, не само сузбијати руски интереси, него где би се могло експериментисати и обучавати за борбу против Руса", сматра Милорадовић.
"Тајмс" је изнео податак да су британска војна лица много чешће него амерички путовала у Украјину претходних година, као и да су више забринути за ситуацију у Украјини.
"Британци хоће да се наметну Немачкој и Француској, да они доминирају у томе и да они предводе тај коалициони блок, односно ту европску војску у зачетку и да покажу ту своју 'силу'. Мада, ниједна национална војска нема појединачно силу која би могла да парира руским снагама. Ни све заједно нису у могућности, ни кадровски, ни технолошки, зато што Русија развија и поседује пету генерацију наоружања у серијској производњи, попут ракете 'орешник'. Ни америчка војска, а камоли европске не могу да достигну тај ниво", рекао је Љубинко Ђурковић, пуковник у пензији.
"Британија је највише обучавала украјинске трупе"
Он сматра да Енглези, како је рекао, својом лукавошћу хоће да искористе ситуацију и да се намећу тако што се на неки начин инкорпорирају у командну структуру и тиме дају себи на значају, у односу на друге земље, мада је и чињеница да су имали највише уплива, нарочито у обуци, јер је на тлу Британије обучавано најмање 3.000 војника из Украјине.
"Енглези хоће својим планским акцијама, попут оне на Курск која је била катастрофална, али највише по војнике НАТО, а међу њима је најмање било Енглеза, али је командна структура била енглеска. Они желе да издоминирају са што мањим последицама на сопствено људство и технику. Они су најмање учествовали у донацијама војне опреме и наоружања, али су зато доминирали у обучавању и припремању трупа, командних структура и обичних ратника", казао је пуковник у пензији.
"Долазак Трампa помутио планове Британије"
Истакао је да је Енглезима својствено то да користе туђу снагу, а своју памет. Он је рекао да су их Американци изненадили тиме што су Европу избацили из преговарачких процеса и да су их, самим тим, САД ставили у доминантну улогу, ради наплате одређених донација и дугова, и средстава која су уложили у Украјину, а да се ту ниједног тренутка не спомињу европске земље, па ни Енглеска за свој улог.
"Од самог почетка се знало да НАТО ратује против Русије на тлу Украјине, а нормално, све земље су то радиле под неким велом тајне, али Енглезима је стало да издоминирају рачунајући да ће они сутра бити ти који ће донети коначну одлуку о прекиду рата, односно да ће експлоатисати те ратне 'успехе'. Сада су оманули, Трамп их је потиснуо у преговарачком процесу", казао је Љубинко Ђурковић.
