Управо објављена интерна документа "Твитера" показују како је платформа била под притиском да следи вођство америчке обавештајне заједнице у вези са цензуром још 2017. Кључне демократе у америчком Конгресу, британском универзитету и две медијске куће – "Политикo" и "БазФид" – одиграле су главну улогу у том процесу, који се вртео око теорије завере "Русијагејт", показало је истраживање новинара Мета Таибија.
У обрасцу успостављеном за само шест недеља, од августа до октобра 2017, "Твитер" је са позиције да је "летео испод радара" стигао до тога да прима наређења америчких шпијуна о томе кога да цензурише, набео је Таиби.
"Прво су дошле претње из Конгреса, затим навала лоших наслова (инспирисана цурењем информација из конгресних комитета), и на крају низ захтева за модерацијом који су дошли споља", додао је он.
У низу од 30 твитова, Таиби је показао мејлове и друга интерна документа које је добио, захваљујући новом власнику "Твитера" Илону Маску.
Демократе су оптужиле Русију да је помогла Доналду Трампу да победи Хилари Клинтон на америчким председничким изборима 2016. Њихова тврдња да је Трамп имао везе са Москвом била је "досије" који је измислио британски шпијун и који је инсинуирао да "Викиликс" који је објавио интерна документа демократа и личне мејлове кампање Клинтонове имао везе са Москвом, док су "руски ботови и тролови" објављивали "дезинформације" на друштвеним мрежама које су на неки начин поткопале изборе.
До августа 2017. "Фејсбук" је чистио налоге оптужене да су "повезани са Русијом". "Твитер" је онда послао листу од 22 "могућа" руска налога обавештајном комитету Сената, само да би их демократски сенатор Марк Ворнер из Вирџиније, осудио.
До краја септембра, потпредседник "Твитера" задужен за јавну политику Колин Кровел је упозорио да "Ворнер има политички подстицај да ово питање држи у медијима, да врши притисак на нас и осталу индустрију да наставимо да производимо материјал за њих." Кроуел је такође приметио да демократе "слушају Хилари Клинтон" и да само Ворнер и његов колега из Представничког дома, конгресмен Адам Шиф, траже било какве коментаре од компанија друштвених медија.
У међувремену, како је навео Таиби, "бујица прича добијених од комитета излила се у медије", док је неколико сенатора – укључујући Ворнера, али и Џона Мекејна, републиканца из Аризоне који је био против Трампа – предложило законе против друштвених мрежа.
"Радна група за Русију" коју је "Твитер" основао 2. октобра није пронашла "никакве доказе о координисаном приступу" до 13. октобра. У коначном извештају од 23. октобра пронађена су "32 сумњива налога и само 17 од њих је повезано са Русијом". Од њих, само два су потрошила близу 10.000 долара на оглашавање - а један од њих је био РТ.
Директор политике Карлос Моње признао је у меморандуму од 18. октобра да су "смернице о огласима и промене производа покушај да се предвиди надзор Конгреса". Једна од ових промена била је забрана оглашавања РТ и Спутњика од 26. октобра.
У интерном мејлу од 22. новембра оптужује се Одбор за обавештајне послове Сената да је медијима одао интерни извештај "Твитера". "Политикова" прича у којој се "Твитер" оптужује за брисање датотека прати чланак "БазФида" у којем се наводи да је мрежа немачки наводно "повезана са Русијом". Комитет је захтевао извештај заснован на причи који је Јоел Рот из "Твитера" савесно написао.
"Можете да видите како је руска сајбер претња у суштини настала, а политички и медијски притисак служио је као мотор који је надувао нешто за шта је 'Твитер' веровао да је занемарљиво и некоординисано до огромних размера", написао је Таибби.
Све ово је резултирало интерним упутствима да се забрани било шта "што америчка обавештајна заједница идентификује као ентитет који спонзорише држава и спроводи сајбер операције". То је био први корак у процесу који је на крају довео до тога да ФБИ и Бајденова Бела кућа кажу "Твитеру" кога да цензурише.