Када је Европска унија забранила увоз дрвета из Русије и Белорусије - два највећа добављача блока - као одговор на руску специјалну војну операцију у Украјини, идеја је била да се тиме Москви и Минску из џепа избију милијарде евра.
Истрага истраживачке мреже за извештавање о организованом криминалу и корупцији ОЦЦРП, који сарађује са америчким Стејт департментом, и њихових белоруских партнера показала је да су трговци дрветом нашли начин да заобиђу те санкције продајући руско и белоруско дрво као киргистанско или казахстанско.
Пошто су цене дрвета и грађе нагло порасле откако је ЕУ увела санкције Москви, откривено је све више компанија које отворено нуде лажну документацију за руско и белоруско дрво како би њихови клијенти могли да га продају у Европи.
На папиру, увоз дрвета у ЕУ из две централноазијске државе порастао је са око 445.000 евра у 2020. и 2021. години, на преко 30 милиона евра само између јуна и октобра 2022, након што су санкције почеле да се примењују. Ипак, Казахстан или Киргистан имају мало шума - дрвеће покрива мање од шест одсто њихове територије - и обе земље су престале да извозе већину врста дрвета крајем 2021.
Већина номинално централноазијског дрвета завршила је у Литванији, Пољској, Немачкој, Данској и Летонији, показују трговински подаци Евростата. Од јуна до октобра, 93 одсто дрвета које је улазило у ЕУ, наводно из Казахстана и Киргизије, отишло је у ових пет земаља.
Средином новембра, литванска царина је саопштила да ограничава увоз дрвета за које се тврди да је из Казахстана или Киргизије у покушају да заустави избегавање санкција. То није спречило шверцере да наставе са испорукама. Цариници, пак, тешко да могу да докажу порекло дрвета, нарочито ако пошиљке имају све потребне папире.
"Правни оквир санкција забрањује само увоз дрвета из Русије и Белорусије. Нема разлога за ограничавање увоза такве робе из других земаља. Стога, у овој ситуацији, не морају да крију која се роба увози из Казахстана и Киргистана, декларишући је под другим царинским прописима", саопштила је летонска царина.
Пре него што је ЕУ увела санкције, Белорусија је била један од највећих добављача у блоку, продавши јој дрвне производе у вредности од 1,37 милијарди евра 2021. Руски увоз дрвне грађе био је још већи: 2021. ЕУ је увезла руског дрвета у вредности од 3,12 милијарди евра. У првој половини 2022. године увоз је достигао преко 1,4 милијарде евра, пре него што су у јулу ступиле на снагу санкције на руско дрво.
Један од трговаца из Литваније објаснио је да на документима о набавци, као ни на самом пелету, на пример, који се шаље у ЕУ нема натписа где је направљен.
"Купујете га од мене, литванског продавца. Ако желите, могу да напишем 'дрвени пелети ЛТ'", рекао је. "То није проблем."
Ни европски купци, макар они долазили из земаља које нимало нису пријатељске настројене према Русији, немају проблем да купују њихово дрво. Пољски трговци тако купују руско дрво користећи киргистанску компанију која им издаје папире о власништву захваљујући којима избегавају кршење санкција.
Од јуна до краја октобра Литванија је из Казахстана увезла производе од дрвета у вредности више од 6,3 милиона евра, а из Киргизије четири милиона евра, показују подаци Евростата.
У Пољској - која се граничи са Белорусијом и која је заузела тврд став против Москве - увоз дрвета из Казахстана скочио је са 108.000 евра у целој 2021. на више од 7,4 милиона евра у само пет месеци ове године.
Летонија је од јуна увезла 1,6 милиона евра дрвних производа из Казахстана, упркос томе што претходних година скоро да није куповала дрво из те земље, док је њен увоз из Киргистана такође порастао рекордном брзином.
Неријус Мачиулис, главни економиста "Сведбанк Литваније" каже да нема шансе да све ово дрво долази из две земље централне Азије, које нису велики произвођачи дрвета и које су забраниле скоро сав извоз дрвета крајем 2021. године, неколико месеци пре ЕУ је санкционисала Русију и Белорусију.
"Очигледно је да постоји све већи број земаља и посредника који пружају помоћ у проналажењу начина, средстава и рута да Русија заобиђе санкције", рекао је Мачиулис за ОЦЦРП.