Поглавар неканонске Православне цркве Украјине (ПЦУ) Епифаније служиће божићну литургију у Успенском саборном храму Кијево-печерске лавре, објавила је Кијевска митрополија Украјинске православне цркве (УПЦ).
Свештенству канонске УПЦ је од првог дана нове године забрањен приступ двема црквама Кијевско-печерске лавре: Успенском саборном храму који је главни храм Кијевско-печерске лавре и Трпезној цркви.
Крајем децембра је украјински министар културе Олександр Ткаченко најавио стварање комисије која ће решити питања коришћења имовине Кијево-печерске лавре, наводећи да до завршетка провере комисије у Успенском и Трпезном храму неће бити служена Литургија.
"По добијању одговарајуће дозволе обавештавамо вернике и јавност да ће поглавар ПЦУ и архимандрит Свето Успенске Кијево-печерске лавре, митрополит кијевски и целе Украјине Епифаније служити празничну литургију поводом Рођења Христовог 7. јануара 2023. године", наводи се у извештају на сајту непризнате цркве.
Игуман Кијево-печерске лавре, митрополит вишгородски и чернобилски Павле рекао је да о планираном одузимању имовине није био обавештен ни месец дана унапред.
"Тридесет година, као настојатељ манастира, стално сам овде, а са мном и 220 монаха који се непрестано моле за нашу државу, за нашу војску. И не само да се молимо – ми непрестано радимо, трудимо се да помогнемо свима онима који су у невољи, свима онима који од нас траже молитвено заступништво и помоћ у свом земаљском животу. Нико нас није писмено обавестио ни месец дана унапред. Имамо дугорочне уговоре о закупу, а УПЦ је била одговорна за физичко одржавање зграда. Не можемо дозволити да буду уништене зграде које су саградили наши свети преци", објаснио је.
Кијево-печерску лавру држава је пренела у бесплатан посед канонске УПЦ. Расколничка ПЦУ је 2022. године најавила стварање верске организације за коју жели да добије један од храмова Лавре. УПЦ сматра да ПЦУ покушава да заузме Кијево-печерску лавру, стварајући тамо свој манастир.
Националисти и расколници су са притисцима на канонску Украјинску православну цркву почели деведесетих година, а до 2018. године се та политика претворила у државну кампању будући да је од расколничких организација створена Православна црква Украјине (ПЦУ).
Истовремено је почела информативна кампања против УПЦ, масовне јуришничке заплене њених цркава, њихова "добровољна пререгистрација" у ПКП уз одобрење власти, некажњени напади националиста и расколника на свештенство и вернике.
Украјинске власти су 2022. године организовале највећи талас прогона УПЦ у новијој историји земље. Позивајући се на њену повезаност са Русијом, локалне власти у различитим регионима Украјине одлучиле су да забране деловање УПЦ, а парламенту земље је поднет предлог закона о њеној забрани.
СБУ је почела да отвара кривичне поступке против свештенства УПЦ, да спроводи "контраобавештајне активности" – претреса епископе и свештенике у црквама и манастирима, укључујући Кијево-Печерску лавру, тражећи доказе о "антиукрајинској активности".