Осамдесетседмогодишња Лидија Прохренко побегла је од рата у Украјини у Шведску код ћерке и зета, али тамошње власти су решиле да је депортују, и то у Русију, будући да поседује држављанство и те земље, пише шведски сервис СВТ.
Пре него што се преселила у Ратвик живела је у Кијеву 15 година, где је добила боравишну визу а потом и држављанство. Међутим, рођена је у Русији, чије држављанство такође има.
Шведска миграциона агенција још летос је одлучила да је депортује пошто је утврдила да "има јаке везе са својом отаџбином" јер прима руску пензију. На одлуку је уложена жалба, те је Миграциони суд наложио преиспитивање случаја, али је депортација потврђена – пензионерка најкасније за четири седмице мора да напусти Шведску.
"Она је веома тужна и уплашена. За њу постоје две опције ако се врати у Русију: или ће ићи у затвор или у психијатријску установу", изјавио је за СВТ Лидијин зет и додао да су шведски доктори потврдили да би делокација била погубна по њено здравље, тј. животно би је угрозила.
Поред тога што је занемарила њено здравствено стање шведска миграциона агенција је превидела и то да се њени рођаци боре на украјинској страни у актуелном сукобу тврдећи да у Русији не постоји никаква претња по њу, па да зато нема потребу за заштитом у Шведској.
У марту, од почетка руске специјалне операције, активирана је директива ЕУ о масовној миграцији. Од тада се Украјинцима и члановима њихових породица за које је процењено да им треба заштита нуди привремена боравишна дозвола.
Према наводима шведске миграционе агенције, до 2. новембра 2022. захтев за боравак поднело је 47.357 лица, од којих је 195 руских држављана – њих 128 добило је заштиту у Шведској.
"То је проблем који се понавља. Држављани Русије који су цео живот живели у Украјини долазе у Шведску и траже азил. А шведска агенција за миграције одлучује да их депортује у Русију", закључује правница Летиција Мендез из тамошњег Центра за азил.