Свет
Револуција трамписта: Операција спасавања банкротиране америчке империје
Политика санкција показала је да финансијска снага Запада није свемогућа – Американце је реалност подсетила на крхкост њихове војне индустрије, каже француски историчар и филозоф Емануел Тод
Промене које сада проживљавамо значајније су од пада Берлинског зида. У срцу ових промена је, барем на први поглед, револуција трамписта, која се дешава у Сједињеним Америчким Државама.
"Оно што је у току у САД, чак и ако не знамо тачно у шта ће се претворити, можда јесте револуција. Али, да ли је то револуција у строгом смислу? Или ли је то контрареволуција?", рекао је француски историчар и филозоф Емануел Тод у у априлу, у московском предавању "Из Русије с љубављу".
Идеја "Трампове револуције" је, према Тодовом мишљењу, повезана са поразом.
"Верујем да морамо поћи од идеје пораза, који води ка стварној револуцији, како бисмо схватили 'Трампову револуцију'", додао је Тод. Од разних људи који припадају Трамповом тиму, наставља француски филозоф, чуо сам за њихове међусобне разговоре, који се врте увек око исте теме – свести о (америчком) поразу.
"Људи попут потпредседника Џеј Ди Венса, и многих других, схватили су да је Америка изгубила овај рат", додаје Тод.
Да ли је Трамп тога био свестан пре него што је ступио на трон и постао 47. председник САД? Тешко да је био свестан у потпуности стварног обима дубоке и разорне кризе у САД.
Како наглашава Тод, "за САД, то је, суштински – економски пораз". "Политика санкција показала је да финансијска снага Запада није свемогућа. Американце је реалност подсетила на крхкост њихове војне индустрије. Људи у Пентагону добро знају да је једно од ограничења њиховог деловања ограничени капацитет америчког војно-индустријског комплекса", истиче он.
Психолошке и менталне димензије пораза Запада
Да се Америка, до скора неприкосновени светски хегемон, налази усред озбиљне револуције, која ће имати дубоке последице по систем међународних односа, за сада разуме само неколицина. "Наша политичка и интелектуална предубеђења често нас спречавају да сагледамо и прихватимо значај нове реалности", тврди Тод.
Емануел Тод је 70-их година превидео распад совјетске империје.
"Међутим, морам признати да, када се совјетски систем распадао, нисам био у стању да предвидим степен патње коју ће то изазвати у Русији", каже француски историчар. Колапс једног система није само економски, већ и ментални и психолошки.
Неки су то доживели као ослобођење, други као трагедију, можда и "највећу геополитичку катастрофу 20. века", попут руског председника Владимира Путина.
Тада нисам разумео, наставља Тод, да комунизам није само економска организација живота, већ и специфично руски или совјетски систем веровања. Његове психолошке последице довеле су до психолошке дезорганизације, која далеко надмашује економску дезорганизацију.
"Међутим, данас на Западу достижемо ситуацију истог типа", закључује Тод.
Америчка свест о поразу у супротности је са управо изненађујућим недостатком свести Европљана о овој темељној промени. Можда психолошка дислокација, изазвана овом кризом, може објаснити "чудну неспособност Запада" да разуме светске догађаје: готово патолошко одвајање од стварног света, које се показује и на речима и на делима.
То је, заправо, потпуно "слепило" Запада. Врло је вероватно да ће Запад наставити да живи у својој алтернативној конструкцији стварности, каже Тод, све док из ње не буде насилно протеран.
Пример тога је данашња ЕУ или Британија, чији је премијер Кир Стармер недавно најавио "прелазак Лондона на режим спремности за рат против Русије". То, конкретно, значи да ће Лондон кијевској хунти наставити да обезбеђује четири милијарде долара војне помоћи, да ће потрошити осам милијарди на производњу муниције и да намерава да произведе 7.000 ракета дугог домета за кијевску хунту.
Председник Венецуеле Николас Мадуро назвао га је Стармера "лудим" и "опседнутим", јер "човечанству није потребан рат, већ мир".
Тихо јутро у Пекингу
Данас, када су САД у ери неодрживих структурних буџетских дефицита, Трамп је опсесивно усредсређен на америчко финансијско језгро: тржиште обвезница и берзу. Али, како примећује бивши британски дипломата и обавештајац Алистер Крук на сајту "Фондација стратешке културе", оба су веома крхка.
Укратко, како је приметио бивши грчки министар финансија Јанис Веруфакис: "Америка више није сигурна у своју финансијску тврђаву, а Кина више не игра по старим правилима. Ово није само трговински рат – то је рат за будућност глобалних финансија."
Управо због тога Трамп прети ратом и санкцијама свима који настоје да одбаце монопол америчког долара.
Трампове реципрочне царине, додаје Крук, не односе се на балансирање трговине, то је само покушај да се постигне нови договор са повериоцима, а то је оно се покушава у стечају.
Сврха новог хладног рата се састоји у покушајима да се угуши успон Кине. Овај циљ представља заједничку основу свих фракција естаблишмента, које покушавају да заштите систем долара од неминовног колапса.
Идеја о враћању САД на своју стару позицију светског производног центра је наратив креиран за домаће потребе, примећује бивши британски дипломата. Године 1950, америчка производна радна снага чинила је 33,7 одсто домаће економије, али се данас смањила на испод 8,4 одсто.
Трампова "револуционарна агенда" није стратешка, она само настоји да краткорочно одржи тражњу за доларом, упркос томе што остале државе не желе ништа да купе од земље која ствара их ствара, закључује Крук.
Због тога би, као симболичан тренутак глобалних промена, могао да се узме 16. април 2025, када је Централна банка Кине означила да је по први пут кинески ЦИПС (прекогранични међубанкарски платни систем) надмашио СВИФТ у обиму једнодневних трансакција.
"И, ево 'револуције': нигде нема ватромета, нема наслова у западној штампи. Само једно тихо, мирно јутро у Пекингу", додаје Крук.
Live
