Налози који наводно припадају "руским троловима" на Твитеру нису имали утицаја на америчке председничке изборе 2016. године, показала је студија Центра за друштвене медије и политику Универзитета у Њујорку.
Тим истраживача није могао да пронађе никакве доказе да су интеракције са садржајем приписаним "Агенцији за интернетска истраживања" (ИРА) на било који начин утицале на ставове, обрасце гласања или политичке поделе у САД.
Студија није пронашла "никакве доказе о значајној вези између изложености кампањи руског страног утицаја и промена у ставовима, поларизацији или гласачком понашању“.
"Мој лични осећај који произлази из овога је да је ово постало пренаглашено", рекао је Џош Такер, један од аутора студије, за "Вашингтон пост".
Демократе су за пораз Хилари Клинтон у председничкој трци 2016. године, када је изгубила од Доналда Трампа, окривиле Русију, оптужујући је да се "мешала" у изборе и да је ИРА таргетирала бираче у разним државама са "дезинформацијама". Такође су оптужили и "Викиликс" да ради за Кремљ након што је организација Џулијана Асанжа објавила интерне мејлове Клинтонове кампање.
Истраживачи су ове тврдње узели здраво за готово, наводећи да су "наводни напори ИРА-е да поткопа америчку демократију сада нашироко документовани" од стране медија, других истраживача и владе САД, који су сви "доследни у својој процени потенцијалних циљева" такве кампање.
Без доказа
Ипак, нису могли да пронађу никакве статистичке или друге доказе да је изложеност твитовима које је наводно креирала ИРА имала било какав утицај на поларизацију америчког друштва или промену нечијег бирачког опредељења. Поновљено моделирање показало је да је однос између броја "руских" постова и гласања за Трампа "близу нуле (и није статистички значајано)".
Суочени са резултатом који је директно у супротности са ставом широко прихваћеним у политичком естаблишменту САД, истраживачи су тврдили да је руска кампања утицаја ипак имала неку врсту ефекта тиме што су "убедили Американце да је њихова кампања била успешна".
То су заправо урадили амерички медији и оперативци. Фусноте истраживача се у великој мери ослањају на медијско извештавање. Они такође укључују извештај Сенатског обавештајног комитета о "руском мешању", који се ослањао на савет "Њу нолеџа", групе демократских оперативаца која је водила лажну операцију "Руски бот" током специјалних избора за Сенат у Алабами 2017. године. Једна од фуснота цитира извештај "Њу нолеџа" написан 2019. године – након што је њихова операција откривена, и непосредно пре него што су преименовани у "Јондер".
Интерни документи Твитера, које је прошле недеље објавио новинар Мет Таиби, такође су показали како су демократе у обавештајним одборима Представничког дома и Сената сарађивале са медијима како би на Твитеру најпре пронашле налоге који би могли да се класификују као "повезани са Русијом", а потом притисцима натерали компанију да прихвати спољну цензуру као норму.