"Гардијан": САД морају да одлуче шта су њихови циљеви у Украјини

Творци западне политике нису научили најважнију лекцију из сукоба попут оних у Ираку и Авганистану, а то је да су за успех неопходни јасни циљеви и недвосмислена стратегија, пише Френк Ледвиџ у ауторском тексту за "Гардијан".

Овај правник и некадашњи војни официр тврди да САД нису успеле да артикулишу ратне циљеве у руско-украјинском сукобу за који издвајају највећу војну подршку. 

"Чујемо доста о томе шта САД 'подржавају', као што је 'територијални интегритет Украјине'. САД подржавају многе ствари: људска права, демократске процесе и тако даље. То није исто што и њихови ратни циљеви."

Он додаје да је једна од последњих успешних војних кампања Запада била на Косову и Метохији 1999. године. Да ли се успехом сматра протеривање, а затим гетоизирање преосталог српског становишта, питање је којим се Ледвиџ не бави у овом тексту, али оцењује да су циљеви НАТО-а били јасни: српске снаге ван КиМ, распоређене мировне снаге и међународна цивилна администрација, као и повратак избеглица. 

Време јасне артикулације циљева је "давно прошло", а "ако то не учините, ризикујете бесциљни и дуги сукоб са огромним и непотребним жртвама", упозорава аутор. 

Три америчка циља у Украјини

До сада смо имали најмање три веома различите артикулације америчке стратегије за Украјину, наводи Ледвиџ. Прво, у марту 2022, амерички председник Џозеф Бајден је прокоментарисао да Владимир Путин "не може да остане на власти", што значи промену режима. 

Убрзо након тога, амерички министар одбране Лојд Остин изјавио је: "Желимо да видимо Русију ослабљену до степена да не може да ради ствари које је починила нападајући Украјину". 

Коначно, прошлог месеца државни секретар Ентони Блинкен јасно је изјавио да је фокус САД да наставе да раде оно што су и до сада "а то је да осигурамо да Украјина има у рукама оно што јој је потребно да се одбрани од руске 'агресије', да поврати територију која јој је одузета од 24. фебруара". Аутор наглашава да ово не укључује Крим или већи део Донбаса.

Бајден је врло брзо порекао да се Америка залаже за промену режима - што не значи да му треба веровати, али и даље остају два веома различита циља. 

Приступу који се заснива на исцрпљивању Русије највише одговара настављање рата што је дуже могуће, уз што веће ангажовање руских снага, али је пожељно да се борба одвија интензитетом којим се може управљати. То значи сукоб преко посредника, што је републикански конгресмен Ден Креншо резимирао као "улагање у уништење војске нашег противника, без губитка једног америчког војника". 

Блинкенов приступ подразумева веома ограничен скуп територијалних циљева, али се они ни на који начин не слажу са прокламованим циљем Украјине да поврати цео Луганск, Доњецк и пре свега Крим.

У ствари, ни у једном тренутку Америка није недвосмислено изјавила да је њена политика да подржава војне операције које имају за циљ повратак изгубљених територија Украјине, примећује аутор текста.

Оружје које је до сада послато у Украјину нема довољне количине тешког наоружања које би Украјини омогућиле да поврати територије. Реч је о стотинама тенкова америчке производње, оклопних борбених возила и већим количинама артиљерије. Примера ради, САД су најавиле да ће послати 50 оклопних борбених возила "бредли", а Украјинци су тражили 700. 

Иако је подршка Запада великодушна и веома цењена, у средишту свега је сурова истина, тврди Ледвиџ: оно што је дато Кијеву било је довољно да изазове руске снаге, али не и да се упусти у маневарски рат великих размера, како би Украјина поново освојила жељене територије. 

Аутор упозорава да, као и у погрешним ратовима у протекле две деценије, важност јасних ратних циљева и стратегије можда неће постати очигледна у првим данима кампање, већ тек онда када ствари крену наопако.