Еколошка транзиција захтева преуређење свих могућих капацитета за производњу ретких сировина и метала широм Европске уније, рекао је у интервјуу за "Еурактив" Филип Варен, бивши председник француске групе за нуклеарно гориво "Орано".
Варин је прошлог јануара француској влади поднео извештај о "обезбеђивању снабдевања индустрије минералним сировинама", тврдећи да би њихова експлоатација и производња у Европи требало да буде императив.
Еколошка транзиција захтева велике количине метала, на пример за електричне батерије, соларне панеле или ветротурбине, и стога је она "изузетно политичка", сматра француски стручњак.
Ипак, додао је Варин, шира јавност не подржава отварање рудника, а политички лидери нису довољно упознати са проблемом.
"Треба да изађемо из оквира класичне тржишне економије тако што ћемо подстицати развој рударске индустрије ЕУ кроз финансијску подршку држава чланица", оценио је он.
ЕУ мора пажљиво да погледа шта је Кина радила последњих 20 година и шта САД желе да уведу својим Законом о смањењу инфлације – пакетом антиинфлационих мера којим се предвиђа смањење емисије штетних гасова у наредних десет година, додао је француски стручњак.
Варин је оценио да је за ЕУ циљ што већа аутономија, а да му се "чини да је 30 одсто аутономије могуће постићи до 2030".
"Да бисмо то постигли, морамо да искористимо све европске руднике за кључне и стратешке метале", рекао је он.
ЕУ покушава да следи стопе својих главних ривала, Кине и САД, али ни у геолошком, ни у техничком, ни у финансијском смислу још увек нема довољно средстава да обезбеди стабилно снабдевање, оценио је Варин.
Он је за "Еурактив" изјавио да развој индустрије у ЕУ "не доводи у питање потребу за новим стратешким партнерствима са низом земаља као што су Норвешка, Канада, Аустралија и наравно Чиле", са којим је блок у децембру потписао споразум којим се либерализује приступ чилеанском литијуму.
"Питање приступа кључним металима мора да игра важнију улогу у споразумима које ЕУ потписује", нагласио је.
То би, како је рекао, помогло "подстицање примене еколошких и социјалних стандарда у земљама произвођачима" по узору на стандарде ЕУ.
Уколико држава као што је Кина, на пример, не жели да се придржава рударских стандарда ЕУ, блок "мора да буде у могућности да промени добављача", иако је то тежак задатак будући да Кина контролише 50 одсто ланца производње батерија и 90 одсто ланца производње магнета, додао је француски стручњак и закључио да ће потреба за кључним металима расти у наредних десет година.