Свет
Кинески поглед: Декларацијом ЕУ и НАТО-a Америка искоришћава Европу
Американци покушавају да ЕУ окрену против Кине и Русије, иако то није у интересу европских држава, сматрају кинески стручњаци
Хладноратовска реликвија НАТО, како је назива кинески "Глобал тајмс", и политичка и економска заједница суверених држава ЕУ потписале су заједничку декларацију у уторак, обавезујући се да ће своје стратешко партнерство довести на виши ниво како би се суочили са заједничким изазовима.
Који су то заједнички изазови? Декларација је директно оптужила Русију за актуелни конфликт, након чега је у хладноратовском маниру ударила и на Кину, пише кинески медиј.
У декларацији коју су потписали председник Европског савета Шарл Мишел, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг пише да се "најоштрије осуђује руска агресија", док "растуће кинеско самопоуздање и 'асертивна' политика представљају изазове на које је неопходно одговорити".
Док Северноатлантском алијансом и даље доминирају Сједињене Америчке Државе, Европа покушава да води независну спољну политику. Вашингтон, ипак, има другачију рачуницу: кроз ближу интеграцију у НАТО, они желе да осујете покушаје Европљана да успоставе јединице за брзо деловање, рекао је кинески војни стручњак Сонг Жонгпинг.
Вашингтон је Бриселу подметнуо именовање Кине у декларацији, наводи "Глобал тајмс".
Американци Кину виде као великог ривала, али не планирају да се са њом суоче самостално, па зато покушавају да од Европе направе своју логистичку подршку. Они такође желе да пребаце европски капитал, ресурсе, људство, па чак и војну силу у азијско-пацифички регион, како би се обрачунали са Кином, сматра Сонг.
Такозвано стратешко партнерство је само лепши назив за америчке покушаје да Европу натера на послушност, закључује кинески стручњак.
Начин на који се ова декларација односи према Кини пун је снисходљиве ароганције и западног центризма. Иронично је да Запад, познат по својој агресивној спољној политици, оптужује друге за асертивност. Неизречена порука у декларацији је – зашто Кина није покорна када је Запад малтретира, сматра професор на универзитету "Фудан" Шен Ји.
Ако изузмемо начин на који је НАТО провоцирао Русију пре конфликта, да ли је Кина на било који начин угрозила ЕУ или НАТО? За то не постоји ниједан доказ. Ипак, НАТО делује одлучно да "Кину научи лекцији" док води прокси рат против Русије. Вашингтон добро зна да нема капацитета за то, зато и покушава да увеже ЕУ у своју стратегију.
Поједини људи на интернету већ су сахранили идеју европске стратешке аутономије, пошто је очигледно да САД уништавају европску дипломатију, економску аутономију и војну моћ. То је разлог зашто Вашингтон наставља да распаљује руско-украјински сукоб, како би учинили европске земље зависним од америчког безбедносног кишобрана, сматра Сонг.
И НАТО и ЕУ су међувладине организације, али начин на који је декларација написана указује да она долази из неке "наднационалне силе" која верује у то да може да влада светом. Сва три потписника су савршени примери западног центризма и хегемоније.
"Руска претња је најнепосреднија, али није једина. Ми присуствујемо појачаним кинеским покушајима да обликују светски поредак на начин који њима одговара", твитовала је Фон дер Лајенова након потписивања декларације. Када каже "светски поредак", она мисли на поредак који чини мањи број западних земаља предвођених од стране САД, који оне покушавају да наметну остатку света.
Овакве изјаве нису изненађујуће, пошто Фон дер Лајенова већ дуже време игра улогу портпарола за америчке интересе, рекао је Сонг "Глобал тајмсу".
На пример, "санкције су ту да остану" је једна од њених најгласнијих порука у вези са руско-украјинским сукобом, чак и ако је тешка зима све ближе. И док се неки Европљани питају шта су те самоубилачке санкције и прокси рат донеле њиховим земљама, једна ствар је сигурна – они немају много избора осим да амерички гас плаћају четири пута скупље него некада.
Прави изазови са којима се ЕУ у овом тренутку суочава су рецесија, инфлација, деиндустријализација и губитак стратешке аутономије. С друге стране, НАТО, који је изгубио смисао свог постојања, намерно прави противнике како би продужио сопствени живот. За Европу би било боље да избегне увлачење у непотребне сукобе, како не би постала амерички кућни љубимац, закључује се у тексту.
