Почела је година мултиполарности

Глобални тренд, који води уздизању мултиполарности а опадању униполарности, неће се променити ни у овој 2023. години.

Штавише, 2023. ће бити година у којој ће мултиполарност постати централна и доминантна чињеница у међународним односима.

Мултиполарни светски поредак данас предводе Кина и Русија, униполарни је "империјални поредак", на чијем челу стоје САД, праћене својим западним савезницима.

Зато би најзначајнији догађај и за наредну годину могао постати разговор који су путем видео везе 30. децембра 2022. одржали председници Кине Си Ђинпинг и Русије Владимир Путин. Овај разговор је изазвао праву узбуну у неким западним медијима. На пример, "Њујорк тајмс" је закључио да је до разговора дошло због "тренутка слабости" оба лидера. Овај лист жели да увери читаоце да су две земље "изоловане и очајне".

Међутим, ова тврдња потпуно противречи истини, уочава "Чајниз глобал телевижн нетворк". Ствари се заправо одвијају у потпуно супротном правцу, без обзира колико то поједини медији са Запада игнорисали.

"Година светске револуције"

Шта на међународној сцени можемо очекивати од ове, 2023. године? Прошла је била историјска, примећује Синиша Љепојевић, али она је тек почетак једне нове историје савременог света, додаје.

"Година 2023, у коју смо тек закорачили, биће наставак те историје. У ствари, 2023. почела је велика светска револуција", сматра Љепојевић.

Датум 24. фебруар 2022, када је Русија покренула своју специјалну војну операцију у Украјини, наводи Љепојевић, означава истински почетак светске револуције и новог историјског амбијента у коме ће живети будуће генерације.

Са овим мишљењем слаже се и портал "Сикер": "Читав свет се сада налази на историјској раскрсници и на почетку револуције каква се дешава само једном у 500 година. Датум 24. фебруар већ је ушао у светску историју".

Како оцењује мађарски политички аналитичар Бен Тот, и 2023. биће подједнако значајна као и претходна година која ће сигурно бити оцењена као историјска.

"Данашњи систем се крије иза разних формулација, попут 'либералне демократије', 'слободе' или 'глобализма', али испод свих њих остаје исти економски систем глобалне доминације", каже Тот.

Данас су Русија и Кина, као и алтернативни светски систем који оне стварају, сматра Тот, највећа нада за народе широм света, а пораз и једне и друге представљао би губитак наде за будуће генерације. Народи Африке, Латинске Америке или независне Азије свакако деле ово осећање, додаје мађарски аналитичар. 

Украјинска криза као преломна тачка

О пропадању униполарног, америчког, и уздизању новог, мултиполарног света, пише и Дени Хејфонг за ЦГТН. "Сада су знаци пропадања у САД постали очигледни, и на унутрашњем и на спољашњем плану. Униполарни поредак, предвођен САД, доживео је низ изазова током 2022, који неће нестати ни у новој години", наводи ова аналитичарка.

За сада, у украјинском сукобу, САД играју профитабилну, али на дуги рок неодрживу улогу.

Уосталом, сви успеси које су до сада забележиле САД су само краткорочни. Како закључује овај аутор, "украјинска криза означила је критичну тачку, која је разоткрила нестабилност униполарног империјалног поретка САД широм света."

Сједињене Државе, сматра Хејфонг, обезбедиле су током 2022. десетине милијарди долара помоћи Украјини, што је у супротности са Повељом УН, а америчко руководство наставља да одбија дипломатске мировне иницијативе, углавном да би амерички произвођачи оружја профитирали у овом сукобу, мишљење је Хејфонг.

Осим тога, јачање улоге НАТО-а у Украјини приморало је руско руководство да закључи да се Русија сада налази у отвореном сукобу са Западом.

САД су, такође, искористиле украјинску кризу на рачун Европе, оцењује Хејфонг. Приморавање Европе да уведе санкције Русији гурнуло је Европу у тешку економску кризу, која не доноси само инфлацију већ прети и да изазове деиндустријализацију огромних размера.

Ни предвиђања за САД на дужи рок нису нимало оптимистичка:

"Иако је долар имао тренутне користи од европске економске кризе, неки амерички економисти предвиђају да ће се европска криза у неком тренутку током 2023. године прелити и проузроковати кризу и у Сједињеним Државама."

Самоизолација Запада

САД тренутно позивају на такозвану изолацију Кине, али истина је да су Америка и њени савезници постали више подељени и изоловани него икад пре.

"На пример, америчке инвестиције на афричком континенту остају мање од кинеских. Већина афричких земаља одбацила је санкције САД и ЕУ Русији, изјашњавајући се против употребе економског рата за решавање сукоба. Покушаји САД да створе савезе у Азији наишли су на сличне потешкоће, јер ни државе попут Јужне Кореје и Јапана нису спремне да се економски одвоје од Кине".

Хегемонија САД се доводи у питање и на Блиском истоку и у Латинској Америци. Саудијска Арабија је 2022. показала жељу да се придружи БРИКС-у и била је домаћин кинеско-арапског самита. Ови потези указују на то да сада чак и најближи партнери САД у арапском свету желе да остваре снажније и разноврсније односе са Кином.

У ствари, како констатује Синиша Љепојевић, све је више земаља са различитих страна планете почело да показује интересовање за БРИКС, који је, на неки начин, постао најпопуларнија светска интеграција.

Што се тиче Латинске Америке, избор председника Луиза Инасија Луле да Силве у Бразилу и председника Густава Петра у Колумбији указује на то да се у Латинској Америци за САД јављају политички проблеми.

Тренутак транзиције

Ми данас живимо у тренутку транзиције из једнополарности у поредак мултиполарности, констатује италијански геополитичар Данијеле Пера. Пад западне, америчке цивилизације данас је свима постао прилично очигледан. "Сведоци смо пропадања америчке империје, што значи да овај модел више није ваљано решење за земље у развоју", додаје Пера. 

Запад је већ раније поражен у Сирији, као што је поражен и у Авганистану, а данас покушава да претвори Украјину у нови Авганистан, примећује Пера. "Пад Запада је прилично очигледан, али он још увек има моћ и алате да успори, што је више могуће, напредак ка новом мултиполарном глобалном систему".

И Кина и Русија су свесне ових промена у свету. Кинески лидер Си Ђинпинг је на 22. самиту ШОС-а први пут званично представио Кину и Русију као одговорне глобалне силе, са јасном намером уздизања мултиполарности и непристајања на поредак какав жели да сачува Америка.

Крај "Пакс Американа"

Година 2022. разоткрила је и многе унутрашње противречности друштвеног поретка у САД. Америка, односно Запад, више ни по чему није "изузетан", нити је носилац "прогреса за човечанство".

Инфлација у Америци је смањила плате великој већини радника. "Природне катастрофе и веома хладно време у САД, изазвали су многе жртве и оставили хиљаде гладним или их учиниле бескућницима. Очекивани животни век у САД пао је на нешто више од 76 година, скоро две године испод оног у Кини", додаје Хејфонг.

Начин на који се Бајденова администрација односи и према америчкој економији и према пандемији ковида даје довољно разлога за преиспитивање. Такозвани медијски стручњаци и амерички политички лидери данас нападају Кину и Русију како би скренули пажњу са слабости свог политичког система и испунили своје геополитичке циљеве.

Ипак, кривица за лоше стање у свету лежи пре свега на САД и на униполарном светском поретку. "Тежња за максималном глобалном доминацијом, корпоративним профитом и војном контролом узела је огроман данак легитимитету САД широм света", уочава Хејфонг. САД су, осим тога, већ направиле изузетне штете народима широм планете.

Како констатује Хејфонг, "све већи број светских земаља већ препознаје Кину као лидера у овим напорима, о чему сведочи раст инвестиција у иницијативи 'Појас и пут' током прошле године. Контрадикција између мултиполарности и униполарности ће без сумње остати најзначајнија чињеница 2023".

Светски мир је данас из тих разлога у опасности: "Постојеће стање униполарног поретка представља изазов глобалном миру и стабилности, који ће захтевати већу солидарност и интеграцију мирољубивих сила". 

Како закључује руски геополитичар Леонид Савин: "Већина држава добро зна шта је 'Пакс Американа' и веома су задовољни што се Русија сада отворено супротставља Вашингтону. Корак по корак, ове земље излазе ван сфере утицаја Сједињених Држава. Пример Саудијске Арабије веома је интересантан. Блиски сателит САД отворено је одбио да следи америчке захтеве у нафтној политици и да спроводи антируске активности. А тек смо на почетку".