Изненадни одлазак у Либију шефа америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА) Вилијама Бернса зачудио је многе, поготово јер је реч о највишој званичној посети америчких званичника тој земљи још од како је Џо Бајден преузео дужност председника САД.
Упућени, међутим, тврде да разлога за чуђење и нема јер је разлог ове, малтене хитне посете - Русија. Прецизније, везе ове северноафричке земље са руском страном.
Поједини арапски медији преносе потврду тамошње владе да је "разговарано о заједничким локалним и међународним питањима између Либије и Сједињених Држава, укључујући односе с Русијом, борбу против тероризма и нафту".
Бајденов сарадник (за кога иначе медији пишу да брише границе између шпијунаже и дипломатије) у Триполију је срео премијера владе националног јединства Абдул Хамида Дбеибаха, а у Бенгазију се састао са лидером источне Либије Калифом Хафтаром, чије снаге иначе подржава Москва, сазнаје Ројтерс.
Кремљ је, пише ова агенција, подржавао Хафтарове снаге током рата 2019-2020, при чему је руска приватна војна група "Вагнер", према извештају стручњака УН за 2020, распоредила у Либији до 1.200 војника.
Сједињене Америчке Државе раније су, иначе, признале да су забринуте "због улоге Русије у сукобу у Либији" и да страхују да би наставак нестабилности у држави која је чланица ОПЕК-а могао утицати на глобално снабдевање енергијом и дати простор исламистичким милитантним групама.
Али, осим тих алтруистичких жеља, мотив за ову посету, врло извесно, могао би да буде управо амерички страх од групе "Вагнер".
"Политико" је тако недавно писао да су, према подацима којима располаже, Сједињене Америчке Државе заинтересоване да прате Вагнеровце који су наводно оперативни у различитим државама, између осталог и у Сирији, где су америчке снаге стациониране, али и у северноафричким земљама, укључујући Либију.
Мохамед Ељарх, стручњак за спољне послове из Либије, такође је на Твитеру устврдио да су "тероризам и Русија два главна питања покренута током Бернсове посете".
"Осим тога, са растућом улогом групе 'Вагнер' у рату у Украјини, постоји забринутост да организација користи своје мреже у другим државама како би подржала своје ратне активности", истиче он.
А директор ЦИА, иначе је прави човек за сва питања која имају везе с Русијом. Јер, овај шездесетшестогодишњак, пре доласка на чело обавештајне агенције био је дугогодишњи каријерни дипломата који, између осталог, у биографији има и две "турнеје" по Русији, укључујући и службовање на челу тамошње амбасаде од 2005. до 2008. године.
"Бернс је много година посматрао Путина, а мало људи у америчкој влади, ако их уопште има, имало је више личног искуства са руским лидером", писао је "Политико".
Други, међутим, спекулишу да шеф ЦИА у Либију долази након недавних назнака да западно од Триполија и у јужном делу земље настају базе исламистичких група.
Уз то, Бернс се на пут спаковао само неколико недеља након што су либијске власти предале Сједињеним Америчким Државама мушкарца за којег се сумња да је умешан у бомбашки напад у авиону изнад Локберија 1988. године, што је изазвало негодовање либијске јавности.
У Либији нема мира још од побуне коју је подржао НАТО 2011. године, а током које је свргнут и на крају погубљен вишедеценијски лидер Муамер ел Гадафи што је у земљи само изазвало поделе и насиље и гурнуло је у грађански рат између источних и западних фракција.
Проблеми су кулминирали 2019. године када је Хафтар напао Триполи.
Дбеибахова влада постављена је 2021. године као део мировног плана. И иако његова администрација има подршку УН, главне политичке фракције на истоку више је не подржавају, па многи Либијци страхују од избијања новог рата.
Занимљиво је да је Бернс, који је шеф ЦИА од марта 2021, Либију посетио и 2004. као државни подсекретар за Блиски исток, када је Вашингтон "поправљао" везе са Гадафијевим режимом, као први амерички званичник који је у Триполи дошао још од 1969.