Шеф украјинске дипломатије Андреј Сибига недавно је добио дипломатску ноту, почео да је чита, па занемео пред ужасом. Није могао ни слово даље. Писмо је враћено са напоменом: јавите се кад научите правопис. Јер се украјинска спољна политика данас води у стандардима транслитерације. Поштовање почиње од правописа, а државност од мапе коју сам напишеш!
"Почео сам да читам дипломатску ноту док нисам наишао на реч 'Kiev'. Даље нисам читао. Дао сам следеће упутство: 'Вратити без разматрања и не прихватати даљу комуникацији'. Нека прво науче како се правилно пишу имена украјинских градова, па онда нека 'обнављају изразе дубоког поштовања'", написао је Сибигa на Фејсбуку и подвукао да се украјински градови морају наводити према украјинској транслитерацији.
Кампања #KyivNotKiev је, хвали се, већ заживела, па сада стиже нова фаза - топонимска контраофанзива. Нећемо више у Белгород, него у Билгород. Не у Брест, него у Берестја. А Дебрецин? Не, не – Доброчин.
"Као што исправљамо нетачну употребу наших градова од стране странаца, тако и увођење украјинских назива за стране топониме пре свега говори о поштовању. Тачније - о нашем самопоштовању државе. Други ће нас поштовати само ако поштујемо сами себе", закључио је званични министар спољних послова Украјине и незванични шеф топонимске одбране.
Све је, додаје, засновано на Закону о функционисању украјинског језика као државног. То, у слободном преводу, значи да ће ускоро и Брисел можда постати Бричиљ, а Вашингтон - Вашеченко. Ако већ мапе постоје да би се цртале, зашто не да их црта Кијев?
Али већ погађате у ком грму лежи зец - у руском. Наиме, облик "Kiev", који је општеприхваћен, потиче из руског језика.
Западним дипломатама остаје да добро провере аутокорекцију пре него што пошаљу следећу ноту. Јер у супротном, ризикују да им се врати без разматрања. И без дубоког поштовања.
Или да пробају да уопште не пишу Кијеву. Овај, Киеву. Или Кјиву?